Dr Tijana Perić Diligenski, potpredsednica Srbija centra i narodna poslanica, ocenila je da pravosudni sistem Republike Srbije već 12 godina nije brana zloupotrebi vlasti niti je garant ostvarivanja ljudskih prava.
– Domaće pravosuđe nije sposobno da bude nezavisno od političkih upliva, izgubilo je na stručnosti, nezavisnosti, samostalnosti, efikasnosti. Građani su najviše izgubili poverenje u pravosudni sistem zbog loših kadrova koji se nalaze na čelu ključnih pravosudnih institucija. Pre svega mislim na Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, koja duže od decenije spava čvrstim snom, pružajući zaštitu od krivičnog gonjenja visokim funkcionerima SNS i licima bliskim njima. Isti model ponašanja ispoljava i Nenad Stefanović, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji sprovodi odmazdu nad svojim kolegama koji rade u skladu sa zakonom i javnim interesom. Protesti protiv rudarenja litijuma izneli su na videlo i sudiju Apelacionog suda u Beogradu, Stojana Petrovića, usko specijalizovanog za izdavanje neustavnih naloga za pretres stanova aktivista i njihovo saslušanje. Pravosuđe na duši ima Krušik, nestanak dva minuta snimka sa rampe u Doljevcu, Jovanjicu, pad vojnog helikoptera, Savamalu, ugalj u EPS-u, saobraćajne nesreće koje izazivaju prijatelji režimlija, lažne diplome i niz drugih nedela – kaže dr Perić Diligenski i naglašava da je neophodno pozivanje na odgovornost pravosudnih funkcionera.
– Važno je da se uspostavi odgovornost sudija i tužilaca, koji su svojim ustupcima režimu i kriminalnim grupama kao i propuštanjem dužnog činjenja naneli štetu građanima i javnom interesu. Način da se to uradi je donošenje Zakona o vetingu koji podrazumeva proveru imovine i prihoda pravosudnih funkcionera i lica blisko povezanih sa njima, njihovu povezanost sa kriminogenim strukturama i procenu njihovih profesionalnih (ne)učinaka. Veting bi sprovodilo nezavisno telo koje bi ispitivalo imovinu pravosudnih funkcionera (da li je uvećana, da li su je prijavljivali nadležnoj instituciji i da li mogu da dokažu njeno poreklo), povezanost sa organizovanim kriminalom i profesionalnost. Telo koje bi sprovodilo veting bilo bi sastavljeno od pravnih stručnjaka koji uživaju profesionalni ugled i koji nisu članovi političkih stranaka. Navedeno telo ne bi utvrđivalo krovičnopravnu odgovornost tužilaca i sudija već bi odlučivalo o njihovom razrešenju. Cilj vetinga nije izricanje zatvorskih sankcija već zabrana daljeg obavljanja javnotužilačke ili sudijske funkcije zbog profesionalne nedostojnosti. Svim licima koja bi bila obuhvaćena vetingom bilo bi zajemčeno pravo na žalbu pred drugostepenim organom. Ukoliko bi se utvrdila njihova nedostojnost, oni više ne bi mogli da budu sudije i tužioci, niti bi mogli da rade kao pravnici u javnom sektoru. Ukoliko postoji sumnja da su navedena lica tokom svoje delatnosti izvršila krivična dela, biće procesuirana i odgovaraće za to u skladu sa domaćim krivičnim zakonima – zaključila je dr Tijana Perić Diligenski.
Veting je provera imovine i prihoda pravosudnih funkcionera i lica blisko povezanih sa njima, njihova povezanost sa kriminogenim strukturama i procena njihovih profesionalnih (ne)učinaka
Veting nije politički revanšizam već postupak koji treba da dovede do korenitih promena u pravosudnom sistemu. Veting je melem za ojađeno pravosuđe, koji ima za cilj da vrati poverenje građana u pravosudne institucije, koje će ubuduće da vode računa o vladavini zakona, a ne o vladavini ljudi i njihovim političkim i finansijskim interesima.
