Nastavnici Srbije su prava, istinita podrška studentima. Studentima čiji su zahtevi takvi da svi, ako želimo spas ove naše Srbije, moramo biti uz njih.
Ta podrška nije jednostrana i već je počela da nam se vraća – u vidu samopouzdanja i poštovanja roditelja i čitave naše zajednice prema nama nastavnicima. Zahvaljujući ovoj sadašnjoj borbi, pokazujemo da nismo oni koje ,,interesuje samo plata“.
Neka još jednom bude zabeleženo da veliki broj nastavnika nije hteo da se pomiri sa sramnom kapitulacijom tzv. reprezentativnih sindikata koji su u trenutku kada je trebalo da obustavimo nastavu, potpisali sporazum sa Vladom i izašli iz borbe za bolje uslove rada u prosveti. Veliki broj nastavnika je tada počeo da razmišlja o mogućnostima organizovanja mimo sindikata. Pokušali, i mnogi uspeli. Po podacima CRTE, preko 60 odsto srednjih i skoro 50 odsto osnovnih škola bilo je u nekom vidu obustave rada u petak, 24. januara. Znači, ima nastavnika koji misle da je sada važnija uloga nastavnika da utiče na promene u društvu, umesto da na času u učionici drži predavanja učenicima. Veliki broj prosvetnih radnika smatra svojom moralnom obavezom da podrži zahteve svojih bivših đaka koji se bore protiv korupcije i bezakonja, a za pravnu državu.
Znaju dobro nastavnici da povišica od 5 odsto ne znači ništa. I kad bi taj flasterčić na otvorenoj rani društva i prosvete bio i 50 odsto – i to je ništa. Ništa jer upravo beremo plodove pogrešnog upravljanja državom koje traje već više od 12 godina (a, da budemo pošteni, čini kontinuitet i sa prethodnom vlašću). Ulazimo u vrtlog ekonomske nesigurnosti (svaka povišica plate je bedna u odnosu na inflaciju), a šta tek da kažemo o opštoj društvenoj nesigurnosti – jer institucije ne rade.
Dakle, ili u mišju rupu, ili na ulicu. Ili da uzmemo svoja ustavom zagarantovana prava u svoje ruke, ili da vidimo kad kreću sledeći autobusi za neki miting podrške predsedniku. Naša deca će u tom slučaju izabrati autobus koji vozi za Nemačku. Da li će škole u Srbiji danas i sutra održati zakazane zborove zaposlenih? Da li će na njima odlučiti da bar nekom vrstom obustave rada pokažu da stanje u društvu nije normalno i da su studenti u pravu? Videćemo. Ali, kolege, kad odlučujete da li ćete glasati za obustavu ili za normalan rad škola, ne razmišljajte koliko će učenici izgubiti od nastave, već o tome koliko će izgubiti od života ako žive u ovakvoj državi.
Srećna nam školska slava – Sveti Sava! Da budemo dostojni potomci, a nekome, možda, i slavni preci!
Duška Milosavljević- RO za obrazovanje
