Da je današnja Srbija, pod režimom SNS, na dobrom putu da postane država potpuno obesmišljenih državnih institucija nije, na žalost, više nikakva tajna. Ali, kada se to obesmišljavanje odrazi i na rad poreske uprave i njenih inspektora, onda je jasno da država seče samo stablo na kome stoji. Dakle za povlašćene domaće tajkunske firme, a isto važi i za mnoge strane, jednostavno nema kontrole plaćanja poreza. Kontrola pravilnosti obračunavanja i plaćanja poreskih dažbina se ili uopšte ne vrši ili se vrlo retko vrši, tj. samo onda kada se neko zameri vođi režima ili njegovim bliskim saradnicima. Inspektori ne smeju da uđu u poresku kontrolu kod zaštićenih poreskih obveznika, niti dobijaju nalog za takve kontrole. Kontrolišu se samo fiskalne kase i to kod mikro i malih poreskih obveznika. Ti podaci o sitnim platišama se objavljuju kao ’’afirmativni’’ za Poresku upravu – tj. državu, dok na drugoj strani i bukvalno prolaze avioni i kamioni krupnih tajkuna.
Građani i za najobičnije šupe i straćare plaćaju porez na imovinu. Ali, ko i koliko plaća porez na imovinu za sve objekte (stanove, lokale, zemljiste) u Beogradu na vodi, na primer? Isto važi i za sve druge novoizgrađene mega luksuzne stambene i poslovne objekte. S tim u vezi trebalo bi imati u vidu da se u slučaju novih objekata, PDV obračunava u iznosu od 10% na prodajnu cenu stana, ali se pri izgradnji koristi PDV od 20%, i to od nabavke gradjevinskog materijala, projekata i drugih troskova gradnje . Na taj način, u zbiru, PDV na prodate stanove prakticno izadje na oko 5-7%, što je procenat od vrednosti stana koji bi država trebalo da dobije. Međutim, u realnosti stvari stoje drugačije. Naime, troškovi izgradnje novih stanova se uglavnom znaju, i kreću se oko iznosa od 500 evra po bruto površini, odnosno do maksimalno 800 evra po neto m2 stana. Kada se na tu cenu dodaju troškovi projektovanja, komunalne usluge, naknada Direkciji za građevinsko zemljište i sama vrednost zemljišta (obično iznosi 30% od izgrađene neto površine stanova), ukupna cena koštanja novog stana u Beogradu kreće se negde od 1500 do 1800 evra po m2. Sve preko toga je čista dobit za investotora, ali realno koliki porez na dobit plaća državi investitor koji prilikom prodaje stana ostvaruje četvorostruko veću zaradu?.
Zloupotrebe plaćanja PDV i poreza na dobit ima i u drugim oblastima. Ukorenjena je poreska prevara, pomoću simulovanog (lažnog) ostvarivanja prometa robe i usluga. Lažnim poslovima zaštićeni pojedinci izvlače novac iz svojih firmi ili preko fantomskih preduzeća – fiktivno registrovanih, pa ugašenih ili namerno gurnutih u stečaj.
Poreska uprava nije kontrolisala ni isplatu dividendi .Porez na dividendu iznosi 15%, a plaća se kada osnivač preduzeća želi da podigne dobit preduzeća, koja je isto oporezovana stopom od 15%. Takva ukupna poreska obaveza iznosi 30%. Međutim, nema odgovora na pitanje koliko je u poslednjih trinaest godina plaćeno poreza na dividende i koliki je uopšte iznos podignutih dividendi.
Posledice postojeće porazne selektivnosti pri ubiranju poreza upravo stižu na naplatu i to celom društvu, a ne samo onima koji su krivi za poreske utaje, ili su se okoristili od neadekvatne poreske politike. Funkcioneri SNS sada već i preko medija koji su bliski režimu izjavljuju da je u poslednjih tri-četiri meseca opala naplata, ne samo PDV, nego i drugih poreza. Za to optužuju narodne proteste, ali je uzrok tome očito baš ovo što smo u tesktu izneli. Srbija centar smatra da je urgentno potrebno da se u svim spomenutim slučajevima promeni poreska politika, posebno u vezi sa porezom na dobit i porezom na dividende. Građanima Srbije je jasno da je država očerupana da bi se mala grupa ljudi bliskih režimu enormno obogatila.
Srbija centar – Resorni odbor za finansije i privredu
