“U Srbiji je 80 odsto umrlih od nehroničnih bolesti, a to je zato što se loše vodi prevencija – kampanjama, umesto da bude planska. Ona je sada kao „švedski sto“, sa kojeg građani uzimaju šta hoće”, izjavio je danas poslanik Srbija centra (SRCE) prof. dr Dragan Delić.
„Ovaj sistem kampanje za preventivne preglede nije dobar, treba napraviti plan”, rekao je Delić, inače redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, na kojem je ukazao na mnoge probleme, od nesprovođenja zakona i kadrovske politike u zdravstvu, do uvođenja inovativnih terapija.
„U Evropi su uvedena 193 inovativna leka, u Srbiji u poslednje dve godine nijedan. Za uvođenje inovativne terapije u Srbiji se čeka više od 900 dana“, naveo je on.
Delić je zatražio od Ministarstva da objasni na šta se troši 466 miliona evra kredita za zdravstveni sistem, kao i koliko je potrošeno sredstava u vreme pandemije korone, kada je sagrađena fabrika vakcina „Sinofarm“ ili koliko je para otišlo na „Sputnik“ vakcine, gde su nabavljeni respiratori i zašto tri kovid bolnice, za koje je dato 100 miliona evra, stoje prazne.
„Politika imenovanja v.d. direktora bolnica je neprihvatljiva, krši se Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Nemojmo da kadrovsku politiku uništavamo imenovanjem v.d. direktora. Potrebni su konkursi, da poštujemo zakon i ništa više, da kandidati za direktore daju svoj plan i program rada. Kadrovska politika mora biti promišljena, dugoročna i planska“, objasnio je on.
Prema oceni Delića, rad skupštinskog Odbora je u poslednjih godinu i po dana potpuno marginalizovan i obesmišljen, i to neradom. Ne raspravlja se o planu rada, nego samo o izveštajima, u kojima nema analiza, zaključaka, preciziranja ko je odgovoran i koji su rokovi”.
„Kada je počela pandemija 2020. godine, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić su rekli da će se napraviti detaljna analiza. Za pet godina se to nije desilo“, ukazao je Delić.
On je upozorio da je u vreme kovida Srbija imala neprihvatljiv nivo smrtnosti pacijenata na respiratorima, čak 90 odsto, puno više od ostalih evropskih zemalja, i zato treba da se analizira zašto se to dešava, da se poredi sa drugim zemljama, i da se vidi šta promeniti u terapijskom smislu.
