Umka, naselje na rubu Beograda, iako administrativno pripada Čukarici, živi kao da je daleko van domašaja gradskih institucija. Komunalni sistemi pucaju pod pritiskom, infrastruktura propada, stanovništvo se suočava sa rizikom od ekoloških i bezbednosnih katastrofa, dok se nadležni ponašaju kao da Umka ne postoji.
Vodovod – poplava na sve strane, a suve česme
Jedan od gorućih problema jesu dotrajale i nebezbedne azbestne vodovodne cevi, naročito u Karađorđevoj ulici, gde se nalaze Dom zdravlja, vrtić i škola. Periodična pucanja ovih cevi stanovnike ostavljaju bez vode danima, i to usred letnjih vrućina.
Umesto sistemske zamene, stanovnici gledaju improvizovane popravke koje traju dan–dva, a potom ponovo pucaju. Nije reč samo o neudobnosti – reč je o ozbiljnom riziku po javno zdravlje.
Kanalizacija – crna rupa na karti gradske infrastrukture
Veliki delovi Umke uopšte nisu priključeni na kanalizacionu mrežu. Umesto toga, koriste se septičke jame i improvizovane instalacije, koje pri svakoj većoj kiši prelivaju, poplavaju dvorišta, podrume i ulice.
Posebno kritično je oko Zelengorske ulice, gde se nalazi stara i često neoperativna pumpna stanica. Zbog njene neispravnosti, fekalije se izlivaju na javne površine, ponekad i danima, bez ikakve intervencije nadležnih.
Klizište – nevidljiva pretnja, vidljiva šteta
Umka se nalazi u zoni aktivnog klizišta, koje godinama ugrožava kuće, ulice, čak i osnovne objekte javne infrastrukture. Desetine porodica žive u stalnom strahu od toga da će im se kuća srušiti, bez ikakve mogućnosti za preseljenje ili obeštećenje.
Vlasti godinama obećavaju rešenje, izradu studija, sanaciju terena – ali se sve završava na obećanjima i „početku realizacije“. U međuvremenu, zemlja bukvalno klizi pod nogama ljudi.
Putevi – zakrpe, ne rešenja
Dok se pojedine ulice kao što su Vuka Karadžića i delovi Grobljanske povremeno saniraju, većina ostalih ulica je u lošem stanju – uske, bez trotoara, bez kišne kanalizacije i sa oštećenim kolovozom. Teško je kretati se bezbedno, kako peške, tako i autom. Stanovnici se sami organizuju pa nasipaju rupe šljunkom, ali je to samo privremeno, nedovoljno rešenje.
Izolovanost – naselje bez osnovnih usluga
Posle zatvaranja jedine banke u Umci, stariji građani i penzioneri moraju da putuju do Obrenovca ili ostalih delova Čukarice čak i za osnovne usluge poput podizanja novca ili uplate računa. Nedostatak poštene javne infrastrukture – biblioteke, mesne zajednice, javnih toaleta – čini život sve težim..
Priobalje – zapušteno, zaraslo, opasno
Umka, kao naselje koje se prostire uz obalu Save, trpi i posledice nedovoljnog održavanja priobalja. Gradska preduzeća retko ili nikada ne obilaze teren – obala je zarasla u šiblje i korov, puna otpada, plastike, čak i građevinskog šuta.
U nekim delovima, kao kod stare čamčare i nižih tačaka pored ulice Petra Dobrnjca, pri većim vodostajima dolazi do izlivanja i unosa otpada u dvorišta i bašte. Umesto potencijalnog mesta za rekreaciju i ekoturizam, priobalje Umke predstavlja rizik po zdravlje i životnu sredinu.
Divlje deponije – smeće na svakom ćošku, institucije nema nigde
