Divlja gradnja postaje sve izraženiji problem na teritoriji opštine Palilula, kako u urbanom, tako i u prigradskom delu ove najveće beogradske opštine. Ovaj fenomen nije samo estetski i komunalni problem – on nosi sa sobom ozbiljne bezbednosne, ekološke, infrastrukturne i društvene posledice koje dugoročno ugrožavaju kvalitet života svih građana.
Gde se najviše gradi mimo zakona?
Najveći broj nelegalnih objekata beleži se u naseljima Krnjača, Borča, Kotež, Sebeš, Ovča i Padinska Skela, ali ni gradski deo Palilule nije pošteđen. Bešumno, često noću i bez ikakvog obeležja, niču objekti na zelenim površinama, kraj kanala, pored puteva i na parcelama koje su predviđene za infrastrukturu ili javne namene.
Ko zida, a ko ćuti?
Odgovornost za širenje divlje gradnje snose ne samo oni koji grade, već i institucije koje to omogućavaju svojom pasivnošću ili otvorenim saučesništvom. Građevinske inspekcije godinama ne izlaze na teren, prijave ostaju bez odgovora, a komunalni redari su sve manje vidljivi na mestima gde se krši zakon. Sumnje u korupciju, političke pritiske i selektivnu primenu zakona sve su glasnije, a poverenje građana u institucije sve slabije.
Bezbednosni rizici: Ljudi žive na ivici propasti
Jedan od najopasnijih aspekata divlje gradnje jeste nepostojanje bilo kakve statičke, protivpožarne i seizmičke kontrole objekata. U naseljima poput Borče i Krnjače, gde je zemljište močvarno i podložno poplavama, izgradnja bez geomehaničkih ispitivanja i drenažnih sistema predstavlja ozbiljnu opasnost po bezbednost stanara.
Pojedine kuće i zgrade niču na nasipima, pored kolektora, pa čak i iznad vodovodnih i gasnih instalacija. U slučaju zemljotresa, klizišta, požara ili pucanja instalacija – posledice mogu biti katastrofalne, ne samo za one koji u takvim objektima žive, već i za celu zajednicu.
Urbanistički haos: Grad koji puca po šavovima
Divlja gradnja dodatno opterećuje već prenapregnutu infrastrukturu Palilule. Kanalizacija, vodovod, struja i putevi nisu projektovani da izdrže toliki broj novih korisnika, naročito ne u naseljima koja su se širila bez plana. Rezultat su česta zagušenja, prekidi u snabdevanju vodom i strujom, kolaps saobraćaja i rapidno propadanje putne infrastrukture.
Neplanska izgradnja dodatno guši zelene površine i onemogućava razvoj obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih ustanova. U nekim naseljima škole rade u tri smene, dok deca iz novonastalih divljih kvartova nemaju ni asfaltiran put do najbližeg vrtića ili ambulante.
Ekološke posledice: Gradimo na sopstvenom uništenju
Palilula je već suočena s ozbiljnim ekološkim izazovima – zagađenje reka i kanala, neuređeni otpad, nedostatak kanalizacije. Divlja gradnja to dodatno pogoršava. Objekti se podižu bez priključaka na legalnu kanalizacionu mrežu, pa fekalne vode završavaju u otvorenim kanalima, njivama ili rekama poput Vizeljskog kanala i Dunavca.
Seča drveća, zatrpavanje vlažnih livada i močvara i betoniranje prirodnih područja ozbiljno narušavaju lokalnu floru i faunu, a stanovništvo ostaje bez prirodne zaštite od poplava i zagađenja.
Društveni aspekt: Odumiranje zajednice
Divlja gradnja nije samo tehnički, već i duboko društveni problem. Naselja bez infrastrukture, bez planiranja i bez zajedničkih sadržaja stvaraju getoizirane zajednice u kojima nema osećaja pripadnosti, solidarnosti ni društvene odgovornosti. U takvim sredinama se teže razvija društveni život, slabije se integrišu novi stanovnici i lakše se šire problemi poput kriminala, siromaštva i zanemarivanja dece i mladih.
Politička mafija urbanizma: Jovičić kao simbol truleži Sistema
Slučaj bivšeg predsednika opštine Palilula, Aleksandra Jovičića, ogolio je sav jad i bedu sistema u kojem divlja gradnja nije propust, već planirani kriminal. Optužen je da je, zajedno sa građevinskim inspektorima i saradnicima, godinama primao mito kako bi omogućio legalizaciju bespravnih objekata – često na mestima koja su predviđena za kanalizaciju, škole ili zaštitu od poplava. Dok pošteni građani godinama čekaju dozvole i plaćaju takse, Jovičićev kartel je noću ozakonjivao betonske monstrume za keš, čime je direktno ugrozio bezbednost, infrastrukturu i životnu sredinu čitave Palilule. Ovo nije bio pojedinačni izlet u korupciju, već dokaz kako politički povezana mafija sistemski urušava Beograd – ulicu po ulicu, naselje po naselje.
Zakon postoji – ali se ne primenjuje
Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje procedure za dobijanje dozvola, inspekcijski nadzor i rušenje nelegalnih objekata. Međutim, kada institucije ne reaguju, zakon ostaje mrtvo slovo na papiru. Čak i kada se objekti ozvaniče kao nelegalni, retko se ruše, a sve češće bivaju legalizovani retroaktivno – što dodatno podstiče one koji planiraju da grade bez dozvole.
Šta dalje?
Rešenje problema divlje gradnje zahteva političku volju, funkcionalne institucije i pritisak javnosti
Pokret Srbija centar – Palilula se obavezuje da će odmah po smeni korumpiranog režima:
– Otvoriti sve sporne predmete legalizacije i objaviti ih javno,
-Hitno sprovesti inspekcijski nadzor i zaustavljanje gradnje na rizičnim lokacijama.
-Transparentno procesuirati sve slučajeva korupcije i zloupotreba u vezi sa izdavanjem dozvola.
-Izraditi urbanistički plan u saradnji sa lokalnom zajednicom.
-Legalizovati samo one objekte koji ispunjavaju bezbednosne i ekološke standarde.
-Obnoviti i proširiti komunalnu infrastrukturu.
– Pokrenuti postupke protiv odgovornih funkcionera, investitora i inspektora.
Bez odlučne reakcije, Palilula će nastaviti da tone u urbanistički haos, a ceh će plaćati svi građani – kroz zagađenje, poplave, saobraćajne kolapse i urušavanje javnog interesa.
