Prof. dr Dragan Delić, član Predsedništva Srbija centra i narodni poslanik, izjavio je u autorskom tektu u vikend izdanju lista Danas, da kada su ključni ciljevi u oblasti narodnog zdravlja ugroženi, ćutanje lekara ne bi smela da bude širokoprihvaćena opcija.
Tekst prenosimo u celini:
„Kada su ključni ciljevi u oblasti narodnog zdravlja ugroženi, ćutanje lekara ne bi smela da bude širokoprihvaćena opcija. Naime, jedan od bitnih ciljeva zdravstvene politike je dostupnost savremene, naučno zasnovane humane medicine za sve građane Srbije, u svako vreme i na svakom mestu. Nažalost, ostvarenje ovih krucijalnih ciljeva daleko je od ostvarenja u našoj svakodnevnoj lekarskoj praksi. Razmotrimo samo pitanje novih lekova i lečenja u našoj zemlji.
Lečenje, generalno gledano, mora biti kvalitetno, efikasno i maksimalno bezbedno. Ostvarenje ovih aksioma, posle dugotrajnih, minucioznih, stručno utemeljenih, izuzetno skupih randomizovanih studija i multicentričnih kliničkih provera, obilato donose inovativni (novootkriveni/novoprimenjeni) lekovi. Jednostavno, radi se o lekovima koji pokazuju i dokazuju ubedljivo bolje rezultate od lekova koji su do tog trenutka bili „zlatni standard“ u lečenju određenih bolesti. U svim zdravorazumskim, humanim i razvojnim društvima ovi najefikasniji i najbezbedeniji lekovi su širokodostupni građanima/bolesnicima. Zašto?
Prvo, postižu se bolji rezultati u lečenju. Neke smrtonosne bolesti, npr.AIDS, uspeli smo da prevedemo u hroničnu infektivnu bolesti sa višedecenijskim kvalitetnim životom i bez potencijala zaraznosti po okolinu. Drugo, kvalitet života se značajno poboljšava, bez potreba za npr.preveremenom, invalidskom penzijom. Treće, smanjuje se potreba za bolničkim lečenjem ili skupim operativnim zahvatom. Na primer, u nekim zemljama OECD-a, investiranje u nove lekove za kardiovaskularne bolesti, smanjilo je bolničke troškove za četiri puta. Četvrto, smanjuje se dužina bolovanja i odsustvovanja s posla. Peto, smanjuju se neželjeni efekti lekova koji, teoretski i praktično, mogu biti brojni i raznovrsni. Zbog toga, značajno se smanjuje upotreba drugih lekova, odnosno komedikacija. Šesto, značajno se povećava produktivnost zalečenih ili izlečenih bolesnika. Na primer, izlečeni bolesnici od hroničnog hepatitisa C imaju povećanu produktivnost za 20 odsto. Sedmo, pozitivan uticaj na održivost zdravstvenog sistema i poboljšanje ekonomskih parametara, pa i bruto društvenog proizvoda. Osmo, brojni pozitivni efekti na funkcionisanje i kvalitet života porodica obolelih osoba.
Značaj inovativnih lekova za poboljšanje javnog zdravlja, bar deklarativno, shvatila je i aktuelna vlast. Izlažući program Vlade Republike Srbije 1. maja 2024. godine, kandidat za predsednika i predsednik SNS-a, Miloš Vučević je slavodobno i prilično nemušto izjavio: “Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti, a da ga bilo gde u regionu ima, ali ćete kod nas pronaći nekoliko lekova za tzv.retke bolesti i inovativnih lekova kakvih nema nigde drugde u regionu…“. Da je kojim čudom Meša Selimović učestvovao u skupštinskoj raspravi verovatno bi sumnjičavo, ali ubedljivo rekao da je autor teksta verovatno bežao sa časova srpskog jezika i književnosti, i onda bi poentirao: „Nije čovek ono što misli, već ono što čini“. I bio bi sto odsto u pravu.
Naime, Evropska federacija farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA) nedavno je objavila svoja istraživanja o inovativnim lekovima u 36 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Ne računajući Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, Srbija je ubedljivo najgora po broju inovativnih lekova koje osiguranim licima, Republički fond za zdravstveno osiguranje ( RFZO) obezbeđuje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Od kraja 2023.godine nijedan inovativan lek nije odobren od strane RFZO, niti se nazire želja države za bilo kakvu kvalitetnu promenu tokom ove godine. Tim više, što u finansijskom planu RFZO i dalje ne postoji stavka, niti izdvojena sredstva, nemenjena ulasku novih inovativnih lekova u klničku praksu.U međuvremenu, u svetu se svake godine pojavi između 40 do 50 inovativnih lekova.
Konkretno, u periodu od 2020. do 2023. godine u Evropi su registrovana 173 inovativna leka. U kliničku praksu, o trošku države, npr. u Nemačkoj su uvedena 156 ( 90 odsto ) registrovana inovativna leka, u Bugarskoj 91 (51 odsto), u Sloveniji 86 (50 odsto) ili u Hrvatskoj 46 (27 odsto). Evropski prosek iznosi 80 (46 odsto) registrovanih inovativnih lekova. Crna Gora je svojim osiguranicima obezbedila skoro polovinu ovih lekova. U Srbiji, i pored svih obećanja s najvišeg mesta, samo 16 (9 odsto) registrovanih inovativnih lekova propisuje se o trošku RFZO, odnosno nalaze se na tzv. pozitivnoj listi.
Prosečno vreme koje protekne od registracije inovativnog leka do njegovog stavljanja na tzv.pozitivnu listu u Nemačkoj iznosi 128 dana, u Hrvatskoj 549 dana, a u Srbiji čak 799 dana ( preko dve godine!).
U ovom trenutku, u Srbiji registrovana su 45 inovativna leka, za 77 različitih medicinskih indikacija, a koji čekaju svoj „ulazak“ na tzv. pozitivnu listu. Značajan broj inovativnih lekova pripada oblasti hematoonkologije, što delimično objašnjava činjenicu da je Srbija na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolesti. Podsećam, da se u Srbiji kod 41 hiljade bolesnika godišnje dokaže maligni tumor, a premine čak 22 hiljade bolesnika (preko 50 odsto).
Postojeću stručnu i etički neprihvatljivu situaciju, delimično možemo objasniti podacima koje nam pruža EFPIA: Srbija na godišnjem nivou za lekove po bolesniku ( per capita) potroši 136 evra, Hrvatska 282 evra, a Slovenija čak 468 evra. Udeo potrošnje za lekove u ukupnom zdravstvenom budžetu u Srbiji iznosi 20,5 odsto, a u Rumuniji i Mađarsko, sa značajno većim budžetom,je 25 odsto.
Koja su moguća rešenja?
Prvo, potrebni su nam instrumenti koji će garantovati da će država nabavljati redovno (svaka godine) nove inovativne lekove. Dešavalo se da, zbog višegodišnje pauze u proširenju tzv.pozitivne liste, pojedine farmaceutske kuće odustanu od predloženih inovativnih lekova, koji to više, stručno gledano, i nisu bili. Zato bi opravdano bilo da država Srbija, bar dva puta godišnje, odgovorno razmotri predložene(registrovane) inovativne lekove i dopuni/izmeni tzv.pozitivnu listu lekova. Samo redovnost u nabavci inovativnih lekova, omogućila bi da sa jedan odsto zdravstvenog budžeta jednako efikasno lečimo naše pacijenti kao i lekari u Evropi.
Drugo, ponovo razmotriti odlučivanje u procesu registracije inovativnih lekova i njihovo uključivanja na tzv.pozitivnu listu: npr.eliminisati glomaznu i pomalo birokratsku proceduru, definisati rokove itd.
Treće, formiranje izdvojene budžetske linije, u okviru finansijskog plana RFZO, koja bi bila isključivo namenjena za inovativne lekove u jednoj kalendarskoj godini.Ovakav način, koji uspešno funkciuoniše u nekim evropskim zemljama, bolesnicima bi doneo sigurnost, a farmaceustkim kućama bitnu predvidljivost u planiranju.
Četvrto, neophodno je značajnije, doslednije i upornije angažovanje lekara u stručnim komisijama Ministarstva zdravlja i u Centralnoj komisiji za lekove RFZO, a koji učestvuju u predlaganju i odlučivanju o proširenju tzv.pozitivne liste. Pored njihove neosporne stručnosti i usvojenih čvrstih etičkih principa, u šta ne sumnjam, na to ih obavezuje i Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije, član 48. („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016): „Lekar predlaže i sprovodi postupke koji su neophodni za pouzdano dijagnostikovanje i lečenje koje je u skladu s proverenim standardima savremene medicinske nauke i etike“.
U konačnici: blagovremeno, delotvorno, efikasno i bezbedno lečenja mora biti izvan svih ekonomskih ograničenja koje aktuelna vlast nameće i sprovodi kada je u pitanju lečenje naših bolesnika. Lekari ne smeju da dozvole da aktuelna vlast, neopterećena potrebnim znanjem, zarad svojih ličnih i prolaznih ciljeva ugrožava ključne nacionalne interese (javno zdravlje) i temeljno ugrožava budućnost naših pacijenata, njihovih porodica, i društva u celini. Svojim pogrešnim činjenjem ili nečinjenjem, pojedini lekari postaju saučesnici u tom procesu.
Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji
Predsednik Odbora za zdravlje Srbija centra
