Prema nedavnom saopštenju Narodna banka Srbije (NBS), Republika Srbija će sve svoje zlatne rezerve premestiti na domaće tlo, kako bi se osigurala njihova bezbednost u periodu krize. Ovo je nastavak monetarne politike, započete 2021.g., i pravdane „povećanom globalnom neizvesnošću“.
Držanje (dela) deviznih rezervi u zlatu jeste opravdano, jer zlato kao istorijski dokazan siguran oblik aktive omogućuje (delimičnu) zaštitu od inflacije i devalvacije domaće ili stranih valuta u kojima se čuvaju devizne rezerve. Mesto na kome se čuvaju zlatne rezerve određuje se, pre svega, u vezi sa odgovorom na pitanje dostupnosti. Savezna Republika Nemačka vratila je kući deo svojih zlatnih rezervi iz inostranstva zato što je nestala opasnostd od invazije koja je postojala tokom Hladnog rata. Centralne banke Holandije i Austrije takođe su vratile deo zlatnih rezervi kako bi uverile kreditore da su u slučaju finansijske krize one neposredno raspoložive. Međutim, nijedna od ovih zemalja nije prestala da deo zlatnih rezervi čuva i u inostranstvu. Naime, čuvanje zlatnih deviznih rezervi u inostranstvu ima svoje prednosti, posebno za zemlje u razvoju. Prednosti takvog pristupa za zemlje u razvoju odnose se pre svega na bezbednost od eventualnih zloupotreba domaćih vlasti, zatim na lakše trgovanje ovim sredstvima, bolju mogućnost pozajmljivanja i zarade. Sve je to često jeftinije od držanja zlatnih rezervi na domaćem tlu. Postoje i drugi političko-diplomatski i finansijski razlozi za čuvanje dela zlatnih rezervi u inostranstvu, država vlasnik ovih rezervi time pokazuje poverenja u državu u kojoj se čuva zlato i to jeste garancija međunarodnim zajmodavcima da će im zlatne rezerve kao sredstvo obezbeđenja kredita u slučaju potrebe biti dostupne.
I tu se postavlja ključno pitanje – zašto Srbija baš sada vraća celokupne zlatne rezerve kući? Zašto se usložnjava tehnički aspekt samog skladištenja zlatnih rezervi, njegove kupovine i potencijalne prodaje, kao i mogućnosti pozajmljivanja? Može li se verovati režimu koji nedavno nije uspeo da sačuva ni dragocenosti iz sefa pokojnog predsednika SFRJ Tita, a da će se sada suzdržati od malverzacija tako vrednom aktivom? Ili je odgovor na pomenuto ključno pitanje sadržan u političkom riziku? Nakon odluka zapadnih zemalja o zamrzavanju zlatnih i deviznih rezervi država koje su ocenjene kao neprijatelj kolektivnog Zapada (Rusija, Venecuela, pa i naša SRJ iz 90-ih), države koje procenjuju da za njih takav rizik postoji, poput Kine, donele su odluku o repatrijaciji zlata. Da li se i Srbija u aktuelnom građanskom buntu priprema za scenario u kome će izgubiti podršku svojih zapadnih saveznika? Upitnost opravdanosti odluke o povlačenju zlata u Srbiju, dodatno je povećana otvorenim pokazivanjem slabosti centralne monetarne institucije. Predsedničko pitanje: „Jorgovanka, gde nam je ono zlato?“ i skandalozni odgovor: „Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim“ (Info jutro, TV Informer, 27.07.2025.g.). upečatljivo opisuje način donošenja odluka guvernera centralne banke Srbije. Umesto stručnih analiza i Ustavom proklamovane samostalnosti institucije podložne samo nadzoru Narodne skupštine, dat nam je žalosni prikaz nemoći NBS i političke zavisnosti od nenadležnog Predsednika. To je i prikaz načina funkcionisanja celokupnog državnog aparata Srbije i do kog je stadijuma zarobljena naša država. Povratak u ustavne okvire i izgradnja razrušenih institucija preduslov su uspostavljanja društvene pravde u Srbiji, što je i osnovni zahtev postojećeg građanskog bunta. To je istovremeno i suština političkog zadatka na kome radi Srbija centar.
Resorni odbor za finansije i privredu Srbija centra
