Krajnje su neosnovani navodi predsednika Aleksandra Vučića da se mora menjati Ustav kako bi se ograničilo izvršenje na nepokretnosti koja predstavlja dom izvršnog dužnika. U pravnom sistemu Republike Srbije postoji nešto što se naziva hijerarhija pravnih akata, što znači da u hijerarhiji pravnih akata najviše mesto zauzima Ustav Republike Srbije na prvom mestu, potvrđeni međunarodni ugovori na drugom mestu, pa zakoni. Kako je Republika Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda, koja je saglasno odredbi člana 16 stav 2 Ustava Republike Srbije sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje. Ovom konvencijom je propisano da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, ova konvencija je sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Samo je treba primenjivati.
Sve ovo bi Aleksandar Vučić kao diplomirani pravnik trebalo da zna, a zna sigurno njegov glasno govornik prof. dr Vladan Petrov. Dakle , predsednikove najave izmene Ustava da bi sproveo „sveobuhvatni program podrške narodu, posebno srednjoj klasi i siromašnijim ljudima, da bi zaštitio izvršne dužnike od oduzimanja njihovih domova, je još jedna u nizu laži i obmana Aleksandra Vučića.
Nema potrebe da se radi izmena Ustava Republike Srbije, već se razrada ratifikovane konvencije i zaštita prava na dom može sprovesti izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada je zakonodavac hteo nešto da izuzme od izvršenja on je to jasno propisao odredbama člana 164. stav 1 ZIO – ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari, odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, kućni ljubimac itd. Ali, zakonodavac je takođe propisao da javni izvršitelj može u granicama zakonskih nadležnosti prodati jedinu kuću izvršnog dužnika na selu od npr. 30m2 koja ima malu tržišnu vrednost od 2.000 – 3.000 evra ili kravu kojom prehranjuje porodicu. Dakle zakonodavac je taj koji određuje okvire, Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji se primnjuje od 2016. godine, izmenjen i dopunjen 2020. godine, donela je i okvire odredila vlast SNS. Deset godina se ističe da Zakon nije dobar, da građani ostaju bez krova nad glavom, jer su se nekome svidele lokacije tih nepokretnosti, da dužnici često nisu svesni postojanja duga, niti da je protiv njih pokrenut postupak izvršenja i da za to saznaju tek kad izvršenje počne da se sprovodi i kada je već kasno za podnošenje pravnih lekova, da su troškovi izvršenja ogromni i da često bivaju veći od osnovnog duga.
Izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju je nužna, detaljna analiza rada javnih izvršitelja, analiza i svođenje izvršiteljskih tarifa na razumnu meru, to je ono što treba hitno uraditi.
Nemačka nema izvršitelje, ali ima čeličnu finansijsku disciplinu i institucije koje rade svoj posao. Aleksandar Vučić se od dolaska na vlast posvetio uništavanju institucija, uveo pravilo da se za sve lično pita, a sada bi da menja Ustav kako bi pomogao građanima koje je on i SNS sekta dovela u dužničko ropstvo. Teško je u to poverovati. Šta žulja Vučića u Ustavu, preambula ili nešto drugo, briga za građane sigurno nije.
Verica Milanović, članica Predsedništva Srbija centra i narodna poslanica
