List Danas, u rubrici Ekonomija, je 12.08.2025. godine objavio tekst u kom se tvrdi da podsticaji za obnovljive izvore nisu sporni već je sporno kome novac ide. U tekstu se, između ostalog, pominje tzv. feed-in tarifa koja je važila do 2019. godine i sadašnji aukcijski model koji se trenutno koristi kao vid podsticaja za obnovljive izvore. Sagovornici Danasa kao argument za postojanje podsticaja navode činjenicu da Srbija 60% električne energije dobija iz uglja, da je potrebno smanjiti zagađenje, ojačati energetsku tranziciju, razviti domaću zelenu industriju i otvariti nova radna mesta.
Podsticaji (državni a ne iz džepa građana Srbije o čemu je Srbija centar-SRCE već informisao javnost) u obnovljive izvore energije, naročito solarne elektrane, imali su smisla kada je cena solarnih panela bila visoka tako da nije bilo ekonomske opravdanosti investirati u ovakve elektrane jer se, poslujući isključivo na tržištu, ovakve investicije nisu mogle isplatiti. Međutim, to je važilo u vremenu pre više od 10 godina. U periodu od 2005. godine do danas cena solarnh panela je pala za više od 90%. Evo, ukratko, kako se kretala cena solarnih panela u proteklih 20 godina. Ulazak na tržište kineskih proizvođača solarnih panela (LONGi, Jinko, Trina) u periodu od 2010. do 2015. godine imao je za posledicu pad cene solarnih panela sa 4-5 USD/Wp na 1-1.5 USD/Wp. Daljom optimizacijom i povećanjem efikasnosti, cena solarnih panela se u periodu od 2015. do 2020. godine spustila na 0.3-0.5 USD/Wp. Trenutno se cena stabilizovala u opsegu 0.2-0.3 USD/Wp.
Vetrogeneratori nisu imali tako drastičan pad cene kao solarni paneli, ali i kod ovog tipa obnovljivih izvora je u periodu od 2005. do 2025. godine zabeležen pad od 50%. U periodu od 2005. do 2010. godine cena je bila u opsegu 1500-2000 USD/kW zbog ograničene proizvodnje. Nakon ulaska kineskih proizvođača na tržište u periodu 2010. do 2015. godine cena vetrogeneratora je pala na 1200-1500 USD/kW. U periodu od 2015. do 2020. godine cena je pala na 1000-1200 USD/kW zbog većih rotora, boljih materijala i smanjenja troškova proizvodnje, dok se u periodu od 2020. do 2025. ustalila u opsegu 800-1200 USD/kW.
Iz prethodno iznetog je veoma očigledno da su cene izgradnje vetroelektrana i naročito solarnih elektrana značajno pale u proteklih 15-tak godina usled čega su ove elektrane učinjene veoma konkurentnim na tržištu. Na taj način se potpuno izgubio smisao njihovog podsticaja. Najbolji dokaz za ovo je ogromno trenutno intersovanje građana i firmi za ugradnju solarnih panela na krovovima stambenih i poslovnih objekata bez ikakvih podsticaja bilo da se radi o statusu proizvođača ili kupca-proizvođača. Ako građani imaju interes da ulažu i učestvuju na tržištu bez podsticaja za relativno male instalisane snage, svakako takav interes postoji i to u znatnoj većoj meri kod elektrana velikih instalisanih snaga. Međutim, upravo se podsticaji dodeljuju za velike instalisane snage kako bi ljudi bliski vlasti (poput Nikole Petrovića i ostalih) zaradili što više novca koji se na perfidan način uzima narodu preko računa za električnu energiju u vidu naknade za obnovljive izvore energije. Dakle, ovakvi podsticaji nemaju za cilj ni da razvijaju domaću zelenu industriju ni da otvaraju nova radna mesta jer je broj zaposlenih u vetro i solarnim elektranama zanemarljiv, već isključivo da pune džepove pojedincima bliskim vlasti.
Suvišno je komentarisati izjavu Dejan Stojadinovića koji smatra da je procedura dodeljivanja podsticaja transparentna i to u trenutku kada cela Srbija zna da naprednjačka vlast ne radi ama baš ništa transparentno i da državne projekte i beneficije dobijaju isključivo ljudi i firme bliske vlasti.
