Nakon poslednjeg skupštinskog zasedanja, građani su dodatno zaduženi za blizu pola milijarde evra. Ovim je negativni bilans trinaestogodišnje SNS vlasti dodatno uvećan. Javni dug je povećan sa 15,4 na blizu 39 milijardi evra, a nakon realizacije svih odobrenih zajmova, biće tri puta veći nego u momentu dolaska na vlast SNS-SPS koalicije.
Teret sve većeg javnog duga, udružen sa nestručnom i nesrećno vođenom ekonomskom i spoljnom politikom sve više počinje da guši privredu i standard građana. Javne finansije ovo jasno pokazuju – troškovi kamata koje plaća Republika Srbija skočili sa 63 milijardi dinara 2012. na 185 milijardi dinara 2024. godine.
Nevolja sa uzetim stranim kreditima nije samo u troškovima kamate. Negativnije posledice su suštinske obaveze nabavke inostrane robe iz uzetih kredita, čime Srbija pored plaćanja strane robe plaća i troškove finansiranja njihove nabavke. Ovakve obaveze, pomognute fiksnim kursom dinara koji uvoz čini jeftinijim, sveukupno negativno utiču na trgovinski deficit, domaću privredu i privredni rast. Tako je u samo prvih osam meseci 2025. godine trgovinski deficit povećan za 6% na preko 5,7 milijardi evra.
Međutim, dok fiksni kurs uništava domaću privredu, na papiru čini da ekonomski “uspesi” Vlade izgledaju lepše. Učešće javnog duga u BDP-u Srbije je za četiri godine palo sa 57% na 43,2%, iako su građani Srbije u te četiri godine zaduživani po 3 milijarde evra svake godine. Na žalost pozitivne performanse nisu posledica “nikad viđenog” rasta i veće proizvodnje, već kombinacija inflacije i fiksnog kursa koji zamagljuju ekonomsku realnost, udruženo sa neskrivenim statističkim manipulacijama.
Dok manipulacija može pomoći da podaci izgledaju bolje, ona ne može povećati životni standard građana, niti može umanjiti ili otplatiti javni dug.
Ipak, nisu svi potvrđeni zakoni za kritiku. Iako aktuelna vlast jasno pokazuje da nema nameru da istražuje korupciju najviših državnih funkcionera, Srbija centar pozdravlja potvrđivanje Sporazuma o razmeni podataka u svrhe provere izjava o imovini, koji predviđa međunarodne obaveze razmene podataka o prihodima i imovini državnih funkcionera. Ovakav sporazum biće važan instrument međunarodne pravne saradnje u predstojećim istragama nezakonito stečene imovine trenutnih državnih funkcionera, uključujući i one na koje je nedavno ukazano u Rezoluciji Evropskog parlamenta.
