U budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, od planiranih 2.714.522.881.000 dinara, za Ministarstvo kulture i sve oblike delatnosti u njegovom domenu, izdvojiće se 17.833.839.000 dinara. Taj iznos predstavlja sramnih 0,65%, a tiče se oblasti kao što su:
– unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa i njegova digitalizacija,
– očuvanje i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa,
– podrška radu zavoda za zaštitu spomenika kulture i istorijskih arhiva u državi,
– podrška razvoju filmske, pozorišne i vizuelne umetnosti, književnog i muzičkog stvaralaštva i iizdavaštva, bibliotečko-informacione delatnosti,
– plate zaposlenih u institucijama kulture,
– podrška jačanju savremenog stvaralaštva Srba u inostranstvu i međunarodna kulturna saradnja i dr.
Taj procenat ne može da zadovolji ni osnovne potrebe i znatno manjih društvenih zajednica od Republike Srbije. Prošle, 2025. u budžetu se izdvojilo 0,68 % za kulturne institucije i delatnosti u oblasti kulture. Prošlogodišnjim budžetom, kultura je maksimalno skrajnuta, a ovogodišnjim, još manjim budžetom, ona skoro da neće ni postojati. Napomenimo, da je planirano za 2027. godinu još niže izdvajanje za kulturu, tj. 0,58%.
Taj nastavak permanentnog uništavanja kulturne delatnosti u Srbiji, ne sprečava ministra Selakovića da ponosno (štiteći predsednika), zauzme trenutno vodeću ulogu u aferi Generalštab.
Optužni predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog nezakonitosti prilikom ukidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba, obuvatio je i Selakovićeve saradnike u otkrivenoj korupciji, sekretarku Ministarstva kulture Slavicu Jelaču, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Ivanovića.
Taj postupak Ministra Selakovića, očigledno baziran na kriminalnim radnjama, naveo je TOK da javno objavi sadržaj optužnice, kojom mu se stavljaju na teret dva krivična dela: falsifikovanje službene isprave i zloupotrebu službenog položaja.
Nikola Selaković, ministar protiv kulture, umesto da se kroz budžet izbori za poboljšanje rada i delovanja svih kulturnih institucija, bavi se obezbeđivanjem rušenja spomenika kulture.
