Mada je zaštitnik građana Zoran Pašalić pre dva dana najavio da će početkom januara podneti Narodnoj skupštini Predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama nejasan je stav nastavnika, roditelja i učenika prema pomenutom zakonu. Značajan broj nastavnika (pogotovu onih koji rade u srednjoj školi) je opredeljen za ciljanu upotrebu mobilnih telefona u nastavnom procesu, sa jasnom naznakom, kada, na kom času, koja nastavna jedinica i kako se može koristiti mobilni telefon.
Evropski parlament je 26. novembra ove godine, usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom poziva na zabranu pristupa društvenim mrežama deci ispod 16 godina. Posebno je naglašeno uskraćivanje pristupa platformama za deljenje video sadržaja, AI sadržajima i stimulansima koji decu navode na kockanje. Tokom rasprave na Evropskom parlamentu, predlaže se potpuna zabrana pristupa za decu ispod 13 god. a u starosnom dobu od 13 do 16 godina, samo uz roditeljsku dozvolu. Poslanici Evropskog parlamenta su se izjasnili da veliku brigu izazivaju sajtovi i aplikacije koje omogućuju golotinju i deepfake sadržaje koji se mogu upotrebiti protiv dostojanstva ličnosti. Iako je rezolucija NEOBAVEZUJUĆA smatra se da je ona prvi korak za skoro uvođenje obaveze. Austalija je nedavno uvela obavezu zabrane pristupa društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina i ona je nedavno stupila na snagu (10. 12. 2025). Važno je napomenuti da 33 odsto učenika u Srbiji je digitalno nepismeno, odnosno, nalazi se ispod prvog nivoa računarsko – informacione pismenosti i algoritamskog razmišljanja. Ove rezultate je dalo ICILS testiranje računarske i informacione pismenosti, 2023. U ovom testiranju su učestvovale 34 zemlje, a Srbija je 2023. uzela učešće po prvi put i zauzela porazno 30. mesto. Ukupan broj učenika koji je uzeo učešća bio je 3125 učenika osmog razreda i 2224 njihovih nastavnika iz 154 škole.
Rezultati ICILS istraživanja pokazala su da deca u Srbiji nisu spremna da se suoče sa digitalnim svetom, ali ni da prepoznaju opasnosti koje im prete na internetu. Nažalost, u ovim digitalno – obrazovnim merama Srbija „trči za poslednjim vagonom“. Deca su nam anksiozna, nedostaje im pažnja, dekoncentrisana su, teško se socijalizuju, kod mnogih se javlja potencijalna gojaznost, dolazi do uticaja na razvoj njihovog govora i komunikaciju, deca nam kasne u razvoju čitanja i pisanja, nepravilno i nemirno spavaju, ne razlikuju stvarno i imaginarno i imaju česte promene u raspoloženju. RO za obrazovanje smatra da je neophodna brza, sistematska i kontinuirana reakcija države i saradnja sa nastavnicima, roditeljima, učenicima, lokalnom samoupravom, povodom ovog stanja. Potrebna je edukacija dece i roditelja da bi koristili kontrolu i ograničenje boravka dece na socijalnim mrežama. Takođe je neophodna podrška i lokalne zajednice u organizaciji, predavanja i radionicama o bezbednosti na internetu. Uz sve ove mere, važno je razviti dijalog stručnjaka, psihologa pedagoga, informatičara sa decom – učenicima. Poslednji trenutak je da se probudimo i da delujemo jer nam nove generacije dece liče na digitalne zombije kojima je lako manipulisati.
