Predsednik Resornog odbora (RO) za energetiku Srbija centra (SRCE) dr Goran Đukić upozorio je da elektrotehnički fakulteti danas ne izbliza ne proizvode kadrove koji su potrebni privredi u tom sektoru i da za 10-15 godina neće biti nikog da rukovodi.
“Kadrovi su praktično ključ oporavka energetskog sektora, i to je ono za šta se SRCE zalaže. Bez toga, nikakve investicije neće biti u kompletu smisleno i praktično izvodljive. U Srbiji još uvek imamo dovoljno stručnog kadra, ali za ‘prvu postavu’. Da na klupi za rezerve nema više ko da sedi. Ta prva postava može aktivno da odigra još 10-15 godina, i to je prostor u kome mlade snage mogu na jedan jako efikasan i kvalitetan način iskoristiti kako bi u sinergiji sa postojećim kadrom došlo do neophodnog iskustva, dobili prave informacije i usmerenje, prava znanja i samim tim stekli sve uslove za buduće prave pozicije kako bi oni mogli postati nosioci energetskog razvoja Srbije za budućnost”, rekao je Đukić u gostovanju na zrenjaninskoj televiziji KTV.
On je konstatovao da, ako se na taj način ne bude odvijao razvoj događaja, Srbija u celosti ostati bez kadra, jer je primenom bolonjskog procesa je značajno urušen sistem stručnog obrazovanja u zemlji. “To je na neki način neophodno da se koriguje, da se vrati na nivo koji ne mora to da bude onaj pre bolonjskog procesa, ali makar na nekoj sredini između onoga što imamo danas i onoga što je bilo nekad, uz očuvanje kvaliteta fakulteta“.
Đukić je, govoreći o novim izvorima energije, ukazao da je bilo jasno da će fosilna goriva morati da budu izbačena, a zalihe lignita nisu beskonačne, pa se trebalo razmišljati drugim izvorima, u prvom redu nuklearnim, jer su vetroelektrane promašaj.
“Pravila struke su nalagala da taj izbor jedino mogu da budu nuklearne elektrane. Grupa od pedesetak stručnjaka je 2005. godine predlagala da se krene sa razvojem nuklearne energetike u Srbiji. Naš cilj je bio 2.000 megavata u novim termoelektranama nuklearnog tipa. To je tad na tržištu koštalo negde 2,5 milijarde evra. Ta cena je bila, u odnosu na današnje, vrtoglavo niska. Zašto? Jer je interesovanje za nuklearnu energetiku tada bilo ne preterano visoko. Nije postojala EU ‘zelena agenda’ i to je bio idealan trenutak da Srbija uđe u nuklearnu energetiku. Moralo se ići ka tome iz dobrog razloga što smo ostali bez lignita, bez mogućnosti da dalje razvijamo klasične termoelektrane”, objasnio je Đukić.
On je podsetio da je krajem 2024. godine istekao moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji i da je to trebalo uraditi odmah posle.
“I sada na polju nuklearne tehnologije i u pogledu proizvodnje električne energije, vi imate prepucavanja države Srbije, u stilu ‘mi ćemo ovako, pa ćemo onako, pa je to skupo, pa ide sporo’… Ali to se sa sadašnjom garniturom ljudi nikada ne bi ni bilo urađeno, jer oni su to i onako pod pritiskom iz inostranstva, ne mislim pojedinačno, nego događaja iz inostranstva od 2022. godine pa naovamo, iako je bilo jasno da je ‘zelena agenda’ EU neodrživa“, zaključio je Đukić.
