Kontrolisati štetu po ličnu vlast i opstanak režima, nastalu otkrivanjem organizovane grupe narko dilera, koja je bila u bliskoj vezi sa SNS u Kruševcu i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem, jedino je što je Vučić u ovom trenutku mogao da uradi na režimskim televizijama. Međutim, pokušaj da se tok istrage Tužilaštva za organizovani kriminal o najvećoj zapleni droge na ovim prostorima relativizuje i skrene izjavom da možda otac, inače odbornik i finansijer SNS, nije znao za drogu nego samo sin, ozbiljno je prekoračenje ovlašćenja i kršenje zakona i Ustava, koji jasno određuju nadležnosti predsednika. Ovaj pokušaj „izvlačenja iz bunara“ ne samo da predsedniku Srbije neće doneti mirniji put do završetka političke karijere, već otvara niz novih pitanja o odgovornosti. To Vučiću nije prvi put, jer se na isti način mešao u istragu o tragediji posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Takođe, Vučić je još jednom pokušao da obesmisli najvažnije državne teme, kao što je jasna poruka iz Brisela da će izmene pravosudnih zakona zaustaviti Srbiju na putu ka EU, novom obmanom o planu razvoja do 2035. godine. Međutim, nije im rekao da je Srbija na 4. mestu u Evropi i 1. mestu u regionu po indeksu organizovanog kriminala. Jedino na tom polju njegova ekipa postiže zavidne rezltate. Koliko još takvih „SNS pulena“ postoji širom Srbije, kao što su uhapšeni u Konjuhu? Pet tona marihuane nije isto što i pet ili 50 kilograma – transport, skladištenje i distribucija su očigledno prolazili „ispod radara“ nadležnih službi ili su od njih bili organizovani i dozvoljeni. Sve to je dovoljno za nezavisnu tužilačku istragu protiv vrha policije i bezbednosnog aparata, ali i Vučića koji se otvoreno umešao u ono što nije njegov posao.
