Srbi na Kosovu, nakon zatvaranja svih institucija koje su radile po srpskom sistemu i ukidanja dinara, očekuju primenu dva zakona, o kojima se u javnosti najčešće govori u kontekstu integracije preostalih institucija u srpskom sistemu – školstva i zdravstva. Ti zakoni nemaju za cilj integraciju tih institucija, nego stvaranje nepovoljnih uslova za njihovo funkcionisanje, pa čak i gašenje Univerziteta u Mitrovici.
Što se tiče Zakona o strancima, o njemu se priča od kraja prošle godine, kada je najavljeno da će njegova primena početi od prvog novembra. Pod pritiskom međunarodne zajednice primena je odložena za 15. januar. Dva meseca su ostavljena za informativnu kampanju i „smirivanje strasti“, pa će se sa punom primenom krenuti 15. marta. U javnosti se pojavilo mnogo primedbi na pomen implementacije ovog zakona, kao i Zakona o vozilima, navodeći da će onemogućiti Srbima korišćenje automobila na ovlašćenja i s registarskim tablicama iz Srbije. Navedeni zakon će otežati rad mnogih ljudi na Univerzitetu u Prištini s privremenim smeštajem u Kosovskoj Mitrovici i u zdravstvenim ustanovama na severu Kosova.
Takođe, problem su i građani čiji se dokumenti vode na gradove centralne Srbije, a koji se školuju, žive i rade na Kosovu. Opravdane kritike su bile upućene i na činjenicu što će Srbima na Kosovu ići na ruku otežane procedure te da će veliki broj ljudi biti primoran da se iseli sa Kosova. Primena ova dva zakona obično se povezuje s integracijom školstva i zdravstva u kosovski sistem. Na tu vezu su nedvosmisleno ukazali v.d. zamenika premijera Kosova, Besnik Bisljimi, koji je naglasio da treba iskoristiti dvomesečnu kampanju za početak procesa „suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema“, kao i premijer Aljbin Kurti. Kurti se javno pohvalio da je pedeset lekara dobilo licencu za rad u kosovskom sistemu, što je nazvao znakom „dobre volje i spremnosti za integraciju“.
Primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima nema direktnu vezu s integracijom zdravstva i školstva, ali posredno će stvoriti nepovoljne okolnosti za njihovo trenutno funkcionisanje. Drugim rečima, ovi zakoni ne rešavaju status obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ne uređuju priznanje radnih odnosa, diploma i profesionalnog statusa zaposlenih, niti predviđaju prelazne i zaštitne mehanizme. Naprotiv, primena ovih zakona stvoriće konkretne probleme za školstvo i zdravstvo: pravnu nesigurnost studenata, nastavnog i medicinskog osoblja bez kosovskih dokumenata, neizvesnost u pogledu priznavanja ugovora o radu i potvrda o studiranju koje izdaju institucije Republike Srbije na Kosovu, otežano kretanje zaposlenih i pacijenata, te opštu institucionalnu nestabilnost. Ako se ovim zakonom nastavi bez stvarnog mehanizma integracije, posledice neće biti integracija, već postepena dezintegracija sistema obrazovanja i zdravstva.
Cilj je svima jasan, gašenje Univerziteta u Mitrovici. Ovim zakonima bi oko 5.000 studenata i veliki broj nastavnog i administrativnog osoblja izgubilo pravo na nesmetan boravak i rad na Kosovu, budući da kosovski sistem Univerzitet tretira kao neakreditovanu instituciju.
Posledice primene ovih zakona, prema mišljenju upućenih i stručnih sagovornika, biće direktne i dugoročne: kosovski Srbi neće imati mogućnost sticanja višeg i visokog obrazovanja na maternjem jeziku. Ova činjenica predstavlja presedan i ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih i manjinskih prava. U praksi, to znači da će mladi morati da napuste Kosovo kako bi se školovali, dok će obrazovni sistem koji je decenijama funkcionisao, biti faktički ukinut administrativnim merama. Slični rizici postoje i u zdravstvenom sektoru, gde pravna nesigurnost i institucionalno potiskivanje ugrožavaju pristup osnovnim i specijalističkim zdravstvenim uslugama.
Zvanični Beograd je odlučio da ostane nem, ignoriše problem i sistematski se povlači iz odgovornosti prema Srbima na Kosovu. Ovakav stepen nemara i faktičkog napuštanja sopstvene zajednice nema presedan u savremenoj srpskoj istoriji.
RO odbor za obrazovanje Srbija centra
