Sećanje na vojne parade Jugoslovenske narodne armije za mene je uvek bilo skladan mozaik činjeničnog, izmaštanog, retrospektivnog i kontemplativnog. U temelju sećanja je uvek bio ponos, osećaj veličine i značaja, realne sigurnosti i „ušuškanosti“ u jedan od najačih vojnih sistema Evrope. Sedeći na tribini, preko puta Josipa Broza Tita, 9.maja 1975. godine, kao student treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, posmatrajući oko 11 hiljada pripadnika JNA, 760 artiljerijskih oruđa, 113 borbanih vozila itd., iskreno sam verovao u snagu i dugotrajnost naše Armije. Ovo uverenje je delimično poljuljano u Sanitetskoj oficirskoj školi 1979. godine, ponovo ojačano u Garnizonskoj ambulanti u Kragujevcu, ali konačno uništeno tokom krvavih bratoubilačkih ratova devedesetih godina.
Danas, 20. septembra 2025.godine, umesto da vojna parada odslika jedinstvo i povezanost naroda, došlo je do dodatnih podela. Građanima, koji su iskreno želeli da pozdrave našu vojsku, žandarmerija nije dozvolila pristup paradi, a SNS aktivisti su organizovano dovoženi autobusima. Na tribinama su bile razne opskurne ličnosti, ali ne i narodni poslanici. To je bila prilika da se svi poslanici napokon okupe oko jedne ideje – narodne vojske, dobro organizovane i opremljene, profesionalne, motivisane i jedinstvene. Drugo, dužnosti Narodne skupštine su od krucijalnog značaja za funkcionisanje vojske (Ustav, član 99): „odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje“, „nadzire rad službi bezbednosti“ ili „usvaja strategiju odbrane“. Zašto je onda trećerazredni holivudski glumac sedeo u prvom redu, da ne navodim druge ličnosti. Sramota za našu državu.
Prof. dr Dragan Delić
Narodni poslanik Srbija centra
