Dr Duško Lopandić (rodj. 1957) je redovni profesor Fakulteta za pravosuđe i privredu (Novi Sad) za predmete Međunarodno javno pravo i Evropsko pravo. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a magistrirao i doktorirao 1984. godine na Univerzitetu Paris I (Pantheon-Sorbonne) iz oblasti evropskog prava.
Duško Lopandić je od 1986. godine do početka 2022. g. bio karijerni diplomata od kada je u penziji. U periodu 2004-2007 bio je pomoćnik ministra za multilateralu u ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Od 2007-2011 bio je ambasador Republike Srbije u Portugalu i Zelenortskim ostrvima. Od 2011-2013 obavljao je funkciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU i za regionalnu saradnju. U periodu 2013-2016. bio je ambasador – šef misije RS pri EU u Briselu. Do 2022. bio je načelnik Odelenja za analize i spoljnopolitičko planiranje“ u MSP Republike Srbije.
Prof dr D. Lopandić je sarađivao sa brojnim istraživačim institutima u zemlji i objavio preko 100 naučnih radova – knjiga, stručnih i drugih radova na teme EU, istorije diplomatije, regionalne saradnje i međunarodnih odnosa. D. Lopandić takođe objavljuje publicističke radova iz oblasti istorije. D. Lopandić je i dugogodišnji aktivista Evropskog pokreta u Srbiji u kom je biran na mesto potpredsednika. Godine 2003. primio je nagradu Evropskog pokreta u Srbiju za „Doprinos godine Evropi“.
Lopandić piše stručne knjige na teme međunarodnih odnosa i evropske integracije, kao i eseje sa istorijskom tematikom. Između ostaih, objavio je knjige: „Evropska unija između nacije i globalizacije“, „Moguća Evropa“, „Regionalna saradnja na Balkanu“, „Vreme sjaja, vreme tame – diplomate u vrtlogu istorije“, „Uspon i pad embahada“, „Nemanjići“, „Purpur Imperije“ i druge.
