Današnja izjava Aleksandra Vučića da ministar Nikola Selaković, koji je optužen za slučaj „Generalštab“, nije ni za šta kriv, najbrutalnije je mešanje u rad pravosudnih i istražnih organa, za koje bi, ukoliko nije potkrepljeno dokazima, mogao i krivično da odgovara. Naime, prema Ustavu i zakonima Republike Srbije, predsednik Republike nema ovlašćenje da se meša u rad pravosudnih organa, niti da komentariše krivicu lica u postupcima koji su u toku. Ustav Srbije propisuje da je svako mešanje u rad suda zabranjeno, a naročito korišćenje javnog položaja za uticanje na tok postupka. Iako Vučiću to nije prvi put, jer je slične izjave davao i za optužene za rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jedino logično bi bilo da ga Tužilaštvo za organizovani kriminal pozove da obrazloži navode i da zvaničnu izjavu o saznanjima o eventualnoj krivici optuženog Selakovića, jer se postavlja pitanja odakle on to zna i koja to saznanja ima. Iako ga štiti imunitet, Srbija centar (SRCE) veruje da se „najhrabriji“ predsednik ne bi zaštitio pozivajući se na njega i da bi na taj način javnost saznala i nešto više od besmislenih fraza o propuštenoj privrednoj šansi, novim radnim mestima i učvršćivanju veza sa američkom administracijom, koju je režim pokušao da korumpira nudeći zgrade Generalštaba za političku podršku opstanka na vlasti.
Ukoliko se ispostavi da Vučić nema šta da ponudi u odbranu Selakovića i da su fraze o njegovoj nevinosti samo skretanje toka istrage da bi samog sebe zaštitio u lancu izdavanja naloga u međunarodnom skandalu oko Generalštaba, predsednik bi mogao da odgovara i za krivično delo trgovina uticajem po Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Ovaj član definiše situaciju u kojoj neko koristi svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj kako bi posredovao da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja. U ovom slučaju trgovina uticajem bi postojala ako se dokaže da je predsednik koristio svoj autoritet da utiče na sudije ili tužioce da donesu odluku u korist Selakovića, što on čini često dajući izjave za medije. Od odgovornosti ne bi mogao da ga zaštiti ni njegov predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, koji je ovaj organ pretvorio u sud SNS, jer sloboda govora funkcionera nije apsolutna i ograničena ustavnim načelima, a ograničena je, između ostalih, i članom 4 koji propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
