Celu 2025. godinu smo, kada su naše gasne (ne)prilike u pitanju, proveli u lažima i pogrešnim procenama čoveka koji će još malo pa napuniti 20 godina od kada je na čelu Srbijagasa. Celu prethodnu godinu je Dušan Bajatović obmanjivao javnost Srbije po pitanju novog gasnog aranžmana sa Rusima. Čak ga je i predsednik države, na sada već čuvenoj sednici Vlade u nedelju kad joj vreme nije, optužio za ovu obmanu. Hajde što obmanjuje Dule narod ali kako sme predsednika? Pokušao se doduše neispavani i vidno umoran direktor Srbijagasa suprotstaviti ali je, realno, vrlo brzo kapitulirao. Već viđeno. Nedeljni pokušaj obmane, ovaj put predsednika direktno, je postao samo još jedan od takvih u nizu neuspešnih Bajatovićevih pokušaja iz 2025. godine da na duži rok Srbiji reši uredno dugoročno snabdevanje gasom. Kao što bi i red bio. Jer za 20 godina, koliko je on na čelu Srbijagasa, deca završe osnovno, gimnazijsko i fakultetsko obrazovanje a oni malo vredniji stignu čak i doktorirati! Ovo čisto radi malo vremenske orijentacije.
Posle godinu dana promašenih procena i svesnog obmanjivanja građana Srbije (jer su u međuvremenu našu gasnu poziciju na duži rok predodredili EU i Rusija) Bajatović je 10. 02. 2026. godine našoj javnosti saopštio i jednu tačnu informaciju. Konačno. Nažalost ne i prijatnu. A to je da će 12. 02. 2026. godine skoro 550. 000 potrošača u zapadnoj Srbiji biti bez gasa počev od 06:00h pa do ponoći. Da li će tako i biti vrlo brzo ćemo se uveriti. Znači istoj onoj regiji gde su ljudi poslednji Božić dočekivali uz svetlost sveće i fenjera kao nekada davno jer električne energije nije bilo. Električne energije nije bilo danima, nedeljama čak jer nesposobno rukovodstvo Elektrodistribucije Srbije i nadležna mu ministarka Mesarović nisu sposobni ni da poseku izraslo rastinje na trasama dalekovoda, godinama unazad. Tipičan dokaz da jedna SNS-SPS nevolja nikada ne dolazi sama. Logično pitanje koje se u ovakvoj situaciji postavlja jeste zašto se u sred grejne sezone, kada je potrošnja gasa značajna, ovoliki broj potrošača ostavlja bez ovog energenta? Doduše, odgovor na ovo pitanje daje Bajatović lično, „zbog pomeranja trase gasovoda jer su konstatovane slabe tačke i moraju se isključiti merne stanice“. A šta je uzrok pomeranja trase gasovoda (jer koliko do juče pomeranja nije bilo) otkriva u svojoj izjavi sam direktor Srbijagasa, „zbog izgradnje Moravskog koridora imali smo pomeranje tla, a u nekim delovima je autoput blizu gasovodu, pa imamo klizanje terena.“ Jasan dokaz da su SNS-SPS vlast i struka dva međusobno izolovana sveta. I da se nijedan projekat pod ovom koruptivnom vlašću izvesti ne može a da se pri tome nemaju ozbiljne štetne posledice po državnu imovinu i bezbednost građana. Nesposobnost da se uradi bilo šta a da se istovremeno ne ošteti ozbiljno nešto drugo. U konkretnom slučaju gradnja autoputa dovodi do oštećenja gasne infrastrukture i neviđene devastacije kompletne okoline autoputa. Ali ovo je samo jedna kap u okeanu SNS-SPS korupcije. Mrvica projekta „digitalnog autoputa“ u vokabularu Zorane Mihajlović-dokazanog vrhunskog nadrilekara kojeg je Srbija ikada videla u kombinaciji sa Bajatovićevom gasifikacijom Srbije.
Poznati su građanima Srbije i ostali mnogobrojni zahvati koruptivnog SNS-SPS režima, nezabeleženi u inženjerskoj praksi: izmeštanje brda u Grdeličkoj klisuri; nepravilno izvedene deonice autoputa Miloš Veliki gde je maksimalna brzina 100km/h iako je put nominalno projektovan za brzine 130km/h (pa sada upravo na tim deonicama imamo ozbiljnih saobraćajnih nesreća) koji je poznat i po Mrkonjićevom i Drobnjakovom asfaltiranju desetina kilometara direktno na zemlju bez adekvatne podloge pa se sve to moralo iznova raditi; hiljade manjih i većih jezera uz Zoranin „digitalni autoput“ od Pojata do Vrnjačke Banje nastalih nezakonitom i kriminalnom eksploatacijom šljunka od strane Gašićevih pajtosa (pa sada putnici na ovoj deonici zaista „mogu uživati u pogledu na okolinu“); sada već čuveni tunel Munjino Brdo; rušenje pristupnih petlji pri izgradnji brze saobraćajnice Dunavski koridor; pa elektroenergetske nadstrešnice u EMSu kao nasleđu kuma Nikole Petrovića i naslednice iz njegovog fundusa Jelene Matejić. Sve do tragične nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. I tu svakako nije kraj zlodelima kriminalne SNS-SPS vlasti. To je samo, nažalost, početak u evidentiranju, vrh lednog brega. Do Zbiljićevog ispumpavanja vode u RB Kolubara i topionice u RTB Bor. Arhiva ovakvih primera je ogromna. I dokle više? Sigurni smo, ne još zadugo.
