U predlogu novog Zakona o zaštiti potrošača „provukla“ se jedna stvar koja mnogo žulja građane u poslednje vreme, a to je naplata na daljinu vode i struje, upozorio je danas potpredsednik Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik prof. dr Slobodan Cvejić.
On je, na sednici skupštinskog Odbora za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, istakao da novi član 4 predloga ne predviđa da se Zakon o zaštiti potrošača primenjuje kao krovni, uvode se neke neodređene formulacije da se primenjuje drugi poseban zakon ako je odnos potrošača i trgovaca u tom posebnom zakonu usklađen sa pravnim tekovinama EU.
„Više se vodilo računa o tome da je usklađeno sa tekovinama, što treba uraditi, ali nije moralo ovako. Ovo otvara prostor za smanjenje postojećeg nivoa zaštite potrošača, posebno kada su u pitanju računi za vodu i struju. Postojeći zakon predviđa da se računi ispostavljaju za stvarno utrošenu potrošnju, da potrošač mora imati uvid u tu potrošnju i da obračunski period ne može biti duži od mesec dana. Što znači da nije dozvoljeno akontaciono zaduživanje, plaćanje na osnovu procene bez očitavanja potrošnje, odnosno ako je potrošač imao mogućnost dokazivanja da nešto nije stvarna potrošnja i da nije potrošnja u tom mesecu“.
Cvejić je ukazao da će sada to biti moguće drugim propisima, koji ne moraju nužno biti zakon već i podzakonski akt ili propisi lokalne samouprave da se potrošači zadužuju akontaciono, kao i da snose negativne finansijske posledice propusta u radu vodovoda ili EPS, koji nije blagovremeno primetio kvar i sanirao ga.
Komentarišući predloženu Strategiju o upravljanju mineralnim i drugim resursima, on je zapitao koji je odnos prema mineralnim sirovinama na Kosovu, posebno prema lignitu koji se procenjuje na 12 milijardi tona?
„Da li to znači da se Srbija odrekla i ovog resursa kao što se u proteklih 15 godina odrekla skoro svega ostalog što nosi interes i oznaku Srbije. Nema ga, ne pominje se. Zatvorili smo izgleda poglavlje“.
Cvejić je ukazao i da su u strategiji prikazane su bilansne rezerve uglja u Srbiji, pa je pitanje i da li se to vlast sada i zvanično odriče onog uglja koji postoji na Kosovu.
„Ako je tako, da se to lepo istakne i da znamo na čemu smo sada“, poručio je on.
Cvejić je upozorio i da se u delu gde se nabrajaju sirovine od strateškog značaja, nigde ne navodi kriterijum po kom su one određene.
„U sirovine je svrstan i ugalj, a istim dokumentom se planira smanjenje proizvodnje uglja u budućnosti. Nigde nije dato obrazloženje zbog čega je u sirovine strateškog značaja svrstana olovno-cinkana ruda, a nisu na primer sirovine za građevinsku industriju. Slično tome, nigde nije naveden kriterijum kako su određene kritične mineralne sirovine. Za koga su oni kritični? Za Srbiju ili za neku drugu zemlju? Ako je to Srbija, onda mora postojati jasno obrazloženje stanovišta i preduslova pod kojima su razmatranja vršena. Ništa od toga u Strategiji nije navedeno. To što ne postoje kriterijumi za svrstavanje sirovina u pojedine grupe jasan je indikator da je ova kategorizacija posledica lobističkih aktivnosti, a ne struke koja nastupa sa pozicije državnih interesa“, rekao je Cvejić.
