Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (u daljem tekstu: Strategija) donosi Narodna skupština Republike Srbije bez toga da bilo gde postoje podaci o organizaciji ili instituciji i autorima koji su Strategiju izradili. Na taj način aktuelna vlast nastavlja igru žmurke kao što je to bilo i u bliskoj budućnosti sa Strategijom razvoja energetike. Nesvesni činjenice da će svi autori dokumenata pogubnih po interese Srbije, koje aktuelna vlast pokušava sakriti, vrlo brzo biti poznati javnosti. Sa sve pratećim konsekvencama.
Iako je „Odnos države prema mineralnim resursima definisan je članom 87 Ustava RS…..“, Strategija ne daje odgovor na pitanje koji je odnos prema mineralnim sirovinama na Kosovu i Metohiji, posebno prema lignitu (oko 12.000.000.000,00 tona)? Da li to znači da se Srbija odrekla i ovog resursa kao što se u proteklih 15 godina odrekla skoro svega ostaloga što nosi interes i oznaku Srbije? Pošto u dokumentu jasno stoji da se odriče logično se nameće pitanje na osnovu čega to radi? Da li su pitali građane Srbije? Jer način kako to radi aktuelna vlast je direktna izdaja nacionalnih interesa Republike Srbije!
U delu „Sirovine od strateškog značaja“ – nigde se ne navodi kriterijum po kom su određene sirovine od strateškog značaja. U sirovine od strateškog značaja je svrstan i ugalj, a istim dokumentom se planira smanjenje proizvodnje uglja u budućnosti. Nigde nije dato obrazloženje zbog čega je u sirovine od strateškog značaja svrstana olovno-cinkana ruda, a nisu sirovine za građevinsku industriju. Slično tome, nigde nije naveden kriterijum kako su određene „Kritične mineralne sirovine“. Za koga su ove sirovine „kritične“? Ako je to Republika Srbija, onda mora postojati jasno obrazloženje stanovišta i preduslova pod kojima su razmatranja vršena. Ništa od toga u Strategiji nije navedeno. Dalje, u dokumentu se navodi „Kao važne sirovine se pridružuju…“. I na ovom mestu izostaje kriterijum po kom su određene važne sirovine. To što ne postoje kriterijumi za svrstavanje sirovina u pojedine grupe (one koje su od strateškog značaja, kritične ili važne), jasan je indikator da je ova kategorizacija posledica lobističkih aktivnosti a ne struke koja nastupa sa pozicije državnih interesa Republike Srbije.
U Strategiji se navodi i kako Republika Srbija raspolaže značajnom sirovinskom bazom kaolina i kaolinitskih glina i da se na osnovu analize postojeće sirovinske baze kaolinitskih glina u kategoriju perspektivnih može uvrstiti veliki broj ležišta. U Republici Srbiji je trenutno poznato jedno ovakvo nalazište kod Dimitrovgrada. Dobrodošlo bi da nepozati autori ovog dokumenta navedu taj, takođe nepoznati, „veliki broj ležišta“ ovog tipa.
Definisane mere za unapređenje i modernizaciju visokoškolskog obrazovanja u oblasti rudarstva; to treba raditi sa studijskim programima inostranih visokoškolskih ustanova svih zemalja koje prednjače u ovoj oblasti (USA, Australija, Kanada, Rusija) a ne samo iz država članica Evropske Unije. U ovom kotekstu Srbiji je neophodna sublimacija ovih iskustava polazeći od naših osobenosti a svetao primer u ovom pogledu je Poljska.
Mere za širenje znanja zaposlennih u sektoru rudarstva i geologije; svakako je neophodno usavršavati i nadograđivati se u struci …. ali pod aktuelnom vlašću ustoličava se jedan pečenjar ili njemu neki drugi sličan SNS poslušnik i tu je onda kraj! Tome svedočimo celu deceniju i više unazad. Tipičan primer za nešto što je u osnovi pozitivno ali u realizaciji aktuelne vlasti se pretvara u svoje naličje.
U Strategiji ne postoje definisani kriterijumi za kategorizaciju mineralnih sirovina u strateške, kritične i važne. Ovo govori o tome da kategorizacija nije urađena sa stanovišta državnih interesa Republike Srbije, nego interesa lobističkih grupa. Shodno prethodnome Resorni odbor za energetiku i rudarstvo Srbija centra zahteva da se ovaj predlog Strategije odbaci, a da se nova izradi po modelu, Poljske npr., koja je članica EU. I obavezno sa poznatim imenima autora.
