Iskreno se pridružujem sveprisutnoj radosti zbog potpisivanja ugovora za deset inovativnih lekova iz oblasti onkologije od strane vršioca dužnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i direktorke predstavništva farmaceutske kuće AstraZeneca u Beogradu. Ovaj svečani trenutak, uveličao je svojim prisustvom i izjavama predsednik republike Aleksandar Vučić: „Danas je važan i veliki dan za našu zemlju, za zdravstveni sistem Srbije i pre svega za stotine hiljada naših građana koji se bore sa teškim medicinskim dijagnozama… Ovakve cene, koliko sam ja shvatio do sada, je dobio samo Donald Tramp, odnosno Amerika. Niko drugi ovako povoljne cene nije dobio. I zahvalan sam Vladi Velike Britanije na tome, zahvalan sam kompaniji AstraZeneca na tome… U značajnoj meri, ovi lekovi će rešiti brojne protokolarne probleme“.
Ukoliko ostavim po strani da nema „stotine hiljada građana“, da se bolesnici ne bore sa teškim „dijagnozama“, da je nepisano pravilo da se javno ne govori o „povoljnim cenama“ i da se lekovima ne „rešavaju brojni protokolarni problemi“, ukazujem samo na jednu izjavu predsednika Republike koja je odmah na društvenim mrežama ispraćena oduševljenjem njegovih pristalica. Iskreno, i ja se slažem sa njom: „Da je bio u pitanju život jednog čoveka, desetoro ljudi, bez obzira na desetine i stotine miliona evra koje ćemo da damo u godinama pred nama, biću najsrećniji čovek na svetu. I za to živite, za to radite, zbog toga se bavite ovim poslom. I danas sam zato ovako nasmejan i radostan, jer ja znam da ćemo hiljadama ljudi produžiti život“.
Pa gde je onda problem?
Prvo, zašto od kraja 2023. godine nijedan inovativan lek nije odobren od strane RFZO? U međuvremenu, u svetu se svake godine pojavi između 40 do 50 inovativnih lekova. U ovom trenutku na ulazak na tzv. pozitivnu listu čekaju inovativni lekovi za skoro sto kliničkih entiteta ili indikacija.
Drugo, u periodu od 2020. do 2023. godine u Evropi su registrovana 173 inovativna leka. U kliničku praksu, o trošku države, npr. u Nemačkoj su uvedena 156 ( 90 odsto ) registrovana inovativna leka, u Bugarskoj 91 (51 odsto), u Sloveniji 86 (50 odsto) ili u Hrvatskoj 46 (27 odsto). Evropski prosek iznosi 80 (46 odsto) registrovanih inovativnih lekova. Crna Gora je svojim osiguranicima obezbedila skoro polovinu ovih lekova, tačnije 42 odsto. U Srbiji, i pored svih obećanja s najvišeg mesta, samo 16 (9 odsto) registrovanih inovativnih lekova propisuje se o trošku RFZO, odnosno nalaze se na tzv. pozitivnoj listi.
Treće, zašto prosečno vreme koje protekne od registracije inovativnog leka do njegovog stavljanja na tzv. pozitivnu listu u Nemačkoj iznosi 128 dana, u Hrvatskoj 549 dana, a u Srbiji čak 799 dana ( preko dve godine!)?
Četvrto, zašto nije ispunjeno obećanje predsednika SNS-a, dato 1. maja 2024. godine u Narodnoj skupštini: „Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti, a da ga bilo gde u regionu ima“.
Peto, zašto u finansijskom planu RFZO i dalje ne postoji stavka, niti izdvojena sredstva, nemenjena ulasku novih inovativnih lekova u kliničku praksu?
Šesto, da li znate da značajan broj inovativnih lekova pripada oblasti hematoonkologije, što delimično objašnjava činjenicu da je Srbija na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolesti. Podsećam, da se u Srbiji kod 41 hiljade bolesnika godišnje dokaže maligni tumor, a premine čak 22 hiljade bolesnika (preko 50 odsto).
Sedmo, da li znate da Srbija na godišnjem nivou za lekove po bolesniku ( per capita) potroši 136 evra, Hrvatska 282 evra, a Slovenija čak 468 evra. Udeo potrošnje za lekove u ukupnom zdravstvenom budžetu u Srbiji iznosi 20,5 odsto, a u Rumuniji i Mađarskoj, sa značajno većim budžetom, je 25 odsto.
Verovatno ove činjenice objašnjavaju zašto naš predsednik Republike proteklih godina nije bio „nasmejan i radostan“. Ali, zašto je ćutao o tome do danas? Meni je već godinama jasno da je brojnim bolesnicima USKRAĆENO PRAVO na kvalitetno i bezbedno lečenje, usvojeno u svim svetskim stručnim vodičima. Činjenica je da i pojedine državne institucije, svojim nečinjenjem, učestvuju u aktuelnoj diskriminaciji bolesnika u našoj Srbiji. Medicinski i etički je neprihvatljivo da nam bolesnici umiru čekajući inovativne lekove, a kojih ima u susednim zemljama.
Prof. dr Dragan DELIĆ
Predsednik Odbora za zdravlje Srbija centra (SRCE)
