Urbanistički projekat „Borin grad” predstavljen je građanima Vranja još 09.09.2021. godine, kada je javnosti obećano da će naselje Tulbe dobiti reprezentativni starogradski kompleks. Samo mesec dana kasnije, 21.10.2021. godine, raspisan je tender za tehničku dokumentaciju vredan 15 miliona dinara, dok je istovremeno pokrenut i otkup parcela na lokaciji planiranoj za izgradnju, iako je ostalo nejasno da li je u tom trenutku uopšte postojala zatvorena finansijska konstrukcija projekta. Prema pisanju portala InfoVranjske od 05.11.2021. godine, za parcele sa stambenim objektima isplaćeno je oko 450.000 evra, uz pozivanje na podatke Službe za javne nabavke grada i Uprave za trezor.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da se na jednoj od parcela nalazi novija kuća, izgrađena 2011. godine bez građevinske dozvole, čiji je vlasnik privatnik koji se i sam bavi stanogradnjom, dok se na preostale dve nalaze stariji objekti male površine. Upravo zato se opravdano postavlja pitanje na koji način je izvršena procena vrednosti i da li je javni interes bio jedini kriterijum prilikom otkupa. Tri godine kasnije, Grad Vranje ponovo raspisuje tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za isti kompleks, ponovo u vrednosti od 15 miliona dinara bez PDV-a, što dodatno otvara pitanje svrsishodnosti prethodno uloženih sredstava i planiranja budžetskih rashoda. I konačno, čak pet godina nakon prve najave, Grad Vranje 26.03.2026. godine organizuje novu javnu prezentaciju urbanističko-arhitektonske razrade lokacije, dok na terenu i dalje nema konkretne realizacije.
Zbog svega navedenog RO za borbu protiv korupcije Srbija centra postavlja sledeća pitanja: Zašto projekat kasni skoro pet godina, uprkos višestrukim najavama i već uloženim sredstvima? Ko je doneo odluku da se krene u otkup parcela pre obezbeđenog finansiranja projekta i po kojim kriterijumima je formirana cena od oko 450.000 evra za navedene nepokretnosti? Da li je i ko koristio otkupljene kuće i parcele tokom prethodnih pet godina i da li su pri tome postojali privatni interesi ili elementi pogodovanja povezani sa tim otkupom? Deluje da je „Borin grad” više služio političkoj promociji i interesima pojedinaca nego stvarnom javnom interesu, dok je u praksi postao simbol odlaganja, netransparentnosti i neracionalnog trošenja javnog novca.
