U slučaju formiranja Fakulteta srpskih studija u Nišu, gotovo svi ključni akteri i potezi ukazuju politički iniciran proces koji se sprovodi kroz institucije koje bi morale da budu nezavisne. Umesto akademske potrebe i konsenzusa struke, u prvi plan je izbila politička volja koja se sada i administrativno sprovodi, počev od gradske vlasti koja se inicijacijativom za formiranje FSS diči, preko NAT-a pa sve do Ministratsva prosvete koje je izdalo sramno Rešenje o otimanju tri departmana sa Filozofskog fakulteta i svi oni snose odgovornost za učinjeno. Posebno mesto u toj slici zauzima Nacionalno akreditaciono telo, institucija koja bi trebalo da garantuje kvalitet i zakonitost u visokom obrazovanju. U njenim strukturama se kao „student“ vode Marko Starović I Margareta Smiljanić kao član Upravnog odbora NAT-a, osobe sa višegodišnjim institucionalnim angažmanom kroz Studentsku konferenciju univerziteta Srbije – SKONUS, organizaciju koja je godinama predmet kritika zbog bliskosti sa Srpskom naprednom strankom. Kombinacija kroz formalni status „studenta“ i političko-institucionalni kontekst iz kojeg dolaze ovakvi članovi NAT-a je dala suštinski odgovor da studentska mesta u ovakvim telima služe kao dodatni kanal političkog uticaja u procesu koji bi morao biti nezavisan. Kada se takav sastav dovede u vezu sa konkretnim odlukama, slika je još jasnija jer prvo NAT daje zeleno svetlo procesu kojim se tri ključna departmana iz Filozofskog fakulteta u Nišu praktično izdvajaju i premeštaju u novu “instituciju”, uprkos protivljenju studenata i akademske zajednice, a zatim Ministarstvo prosvete ovu sramotu zaokružuje.
U čitavoj toj priči ogromna je uloga i sramota lokalne vlasti. Inicijativa za formiranje novog fakulteta dolazi od gradonačelnika lično, što ovaj proces čini duboko političkim pitanjem. Kada se posmatra kontinuitet odluka SNS vlasti u našem gradu, počevši od poklanjanja Aerodroma Konstantin Veliki, preko ustupanja gradskog zemljišta na Loznom kalemu u korist Fudbalskog saveza Srbije, do pitanja imovine kompleksa „Radon“ u kontekstu buduće privatizacije specijalnih bolnica, dobija se jasna linija upravljanja gradom koja izaziva ozbiljan revolt i nepoverenje niške javnosti. Cepanje jednog od najvažnijih fakulteta u Nišu deluje kao logičan nastavak iste podaničke politike prema nalogodavcu sa Andrićevog venca.
U Nišu se godinama ponavlja isti obrazac kroz odluke koje menjaju lice grada, a donose se bez stvarnog učešća i potreba građana, bez uvažavanja struke i bez odgovornosti za posledice zbog donetih odluka. Pitanje je dokle ćemo trpeti pretvaranje grada u palanku? Niš je postao grad u kome se resursi ustupaju, institucije preoblikuju, a obrazovanje prilagođava političkim potrebama. Vlast koja ovako upravlja gradom ne radi u interesu Nišlija. Uporni u svom dodvoravanju, zaobilaze interese sugrađana. Gradonačelnik koji se ovako ponaša ne voli svoj grad, svoje sugrađane, a ni Univerzitet na kom je nekada stekao zvanje. Samim tim, ne zaslužuje ni gradonačelničko mesto.
