Na prvoj strani svakog računa za električnu energiju koji dobijaju građani Srbije, sitnim slovima pod tačkom 3, stoji:
„U obračunu zaduženja za obračunski period (A) sadržani su troškovi prenosa i distribucije energije do kupaca koji u ovom mesecu iznose 2.000,00 din“.
Iznos troškova prenosa i distribucije od 2.000 dinara, koji je gore naveden, je za ukupan račun za električnu energiju od oko 5.000 dinara. To znači da trošak prenosa i distribucije električne energije do krajnjih kupaca iznosi oko 40% računa.
Osnovna pretpostavka prilikom formiranja ovakvih računa je da sve stavke na računu budu jasne građanima koji ih plaćaju. Ova stavka za troškove prenosa i distribucije nije jasna nikom od građana Srbije. A u samom EPS-u (Elektroprivreda Srbije), EMS-u (Elektromreža Srbije) i EDS-u (Elektrodistribucija Srbije) više od 99,9% zaposlenih takođe ne zna kako se ovi troškovi računaju. Na ovaj način se perfidno zavlači ruka u džep građana, jer oni nemaju način da provere ove troškove. Umesto ovih 2.000 dinara na računu je moglo pisati i 3.000 dinara. I to bi građanin opet morao da prihvati jer nema način da to proveri već je prinuđen da veruje onom ko je radio obračun. Ovo je jedina stavka na računu za električnu energiju koja je potpuno nejasna i netransparentna.
Nejasna i netransparentna naknada za prenos i distribuciju električne energije je otvorila vrata za pljačku građana. Tako je EMS, kao operator prenosnog sistema Srbije, preizgradila svoju prenosnu mrežu što za direktnu posledicu ima nedozvoljeno visoke napone koji urušavaju energetsku opremu kako operatora tako i korisnika sistema. A onda je EMS krenuo u nabavku naponski regulisanih prigušnica u iznosu oko 100 miliona evra kako bi previsoke napone snizio (vrlo brzo će se pokazati da je ovo još jedan u nizu promašenih projekata koruptivnog SNS menadžmenta kojim iz pozadine apsolutno upravlja Nikola Petrović javnosti poznatiji kao jedan od važnijih kumova Aleksandra Vučića). Dakle, dupli nepotreban trošak koji plaćaju građani: prvo nekontrolisana gradnja prenosne mreže, a onda nabavka opreme za snižavanje napona da bi se poništili efekti nekontrolisane gradnje. I sve to se fakturiše građanima Srbije uz jednu jedinu rečenicu navedenu sitnim slovima pod tačkom 3 računa za električnu energiju.
Kolega Željko Marković se, u saopštenju koje je Danas objavio 26.4.2025. godine, bavi analizom finansijskog poslovanja EDS-a koja je zabeležila gubitak od oko 60 miliona evra u 2024. godini. Međutim, u toj analizi se od drveća ne vidi šuma, odnosno zbog iznošenja detalja u prvom planu ne vidi se suština. A suština je u tome da plate zaposlenih nisu ta stavka koja opterećuje poslovanje EDS‑a već poslovi poput: štetne nabavke Schneider‑ove opreme za modernizaciju distributivne mreže u vrednosti od 130 miliona evra; štetne kupovine Siemens‑ove opreme za upravljanje trasformatorskim stanicama 10/0.4 kV/kV u vrednosti od oko 100 miliona evra; 300 miliona evra za zamenu brojila i izmeštanje mesta merenja; radovi SNS firmi na izgradnji i rekonstrukciji transformatorskih stanica i vodova; radovi SNS firmi na kopanju kanala za kablove i očitavanju brojila; itd. Svi ovi poslovi su 5 do 10 puta skuplji od tržišnih vrednosti i sprovode se mimo javnih nabavki ili uz nameštene nabavke u kojima mogu da učestvuju samo SNS firme. Opšte je poznato da su poslovi sa firmama Schneider i Siemens kupovina političke podrške od Francuske i Nemačke, kao i posao sa litijumom. Ovakvo isisavanje para i upropašćavanje EDS-a je prvi i daleko najbitniji razlog iskazanog gubitka EDS‑a koji ni kroz knjigovodstveno „peglanje“ nije mogao biti sakriven. I sve se ovo finansira preko stavke 3 računa za električnu energiju, odnosno sve to plaćaju građani Srbije bez ikakvog znanja šta plaćaju. Ova ubedljivo najvažnija konstatacija izostaje u analizi kolege Markovića.
Glavni razlog za loše poslovanje koje EDS i kolega Marković navode je da mrežarina nije porasla od 2021. godine. Povećanje mrežarine nije rešenje i palo bi na teret građana Srbije. Rešenje je sprečavanje ogromne korupcije i sprečavanje realizacije apsolutno nepotrebnih i štetnih projekata u EDS‑u koji se perfidno sprovode tako što se radovi i oprema plaćaju po višestruko višim cenama. A posebna je priča što mnogi poslovi, poput nabavke ADMS softvera koji košta više desetina miliona evra, apsolutno nisu potrebni.
Na kraju napominjemo da je korupcija koja se sprovodi u EPS‑u, EMS‑u i EDS‑u daleko veća od one u Železnicama Srbije koja je za posledicu imala pad nadstrešnice u Novom Sadu i ubila 16 osoba. A kada se desi da mladić koji se popeo da radi na stubu EDS‑a padne zajedno sa stubom i pogine, jer beton u temelju stuba uopšte nije zamešan mešalicom već su u rupu samo sipani cement, pesak i voda, takve tragedije se podmuklo sakriju i niko ne snosi odgovornost. Za sada!
