Zorana Mihajlović je završila ekonomski fakultet, a navodno se specijalizovala u oblasti energetike. Tu besmislicu o specijalizaciji u oblasti u kojoj nije stekla osnovno znanje ova osoba je prodavala političarima i pojedinim uticajnim ljudima više od 20 godina unazad. Sa tom besmislenom pričom uz određene mutne veze i radnje uspela je da bude ministarka energetike u dva mandata pod naprednjačkom vlašću. A rezultat njenog rada je sunovrat energetike Republike Srbije. I svakako nije jedina u tom zločinačkom poduhvatu u prvom kvartalu 21. veka.
Iako njeno osnovno obrazovanje nema nikakve veze sa energetikom, uspela je da ubedi mnoge ljude kako je ona, kao ekonomista, veliki stručnjak u oblasti energetike. Ono što ju je vodilo da se nametne u energetici, bile su visoke investicije u ovom resoru i namera da ih ona sprovodi i kontroliše. Njena nestruka, neodgovornost, neutoljiva žeđ za novcem i sprovođenje ličnih interesa i interesa stranih kompanija, poput Rio Tinta, upropastili su srpsku energetiku i rudarstvo. Za vreme svog drugog ministarskog mandata, koji se preklopio sa Grčićevim direktorovanjem u EPS-u, stizali su svakodnevno dnevni izveštaji EPS-a o proizvodnji na kojima su isticane manje snage po agregatima TENT-a zbog lošeg uglja – čak i do 100 MW po agregatu. Ni eksplicitno napisano „loš ugalj“ nije pobudilo pažnju ministarke. Situacija je kulminirala u decembru 2021. godine kada se loš ugalj više nije mogao sakriti. Sva krivica je pala na Milorada Grčića kao da se to na bilo koji način nije ticalo nadležne ministarke Mihajlović, koja je u to vreme dobila nadimak „Tinto ministarka“ jer je svoj pun kapacitet posvetila sprovođenju interesa kompanije Rio Tinto. Nesumnjivo je Milorad Grčić bio kriv za katastrofu u EPS-u, ali ništa manje kriva nije bila ni nadležna ministarka. Zaista nije moguće da za poraz u ratu nije kriv vrhovni komadant, nego generali ispod njega po hijerarhiji. Da bi sebe oprala, podnela je krivičnu prijavu protiv Milorada Grčića optužujući ga za nesavesno ponašanje i prekoračenje ovlašćenja, kao da sa njene strane, kao nadležne ministarke, nije bilo nečinjenja i nesavesnog ponašanja koji su doveli do brodoloma EPS-a. U svojoj tužbi optužila je Milorada Grčića za štetu od preko 500 miliona evra, kao da se ta šteta desila u nekom drugom resoru, a ne u resoru energetike za koji je ona kao ministarka direktno nadležna.
Nesporno je da se ekonomisti razumeju u novac i finansije, uostalom za to se i školuju. Ali u proteklom dvadesetpetogodišnjem periodu pokazalo se da su ekonomisti na čelu tehničkih resora, kakvi su energetika i građevina, bila pogubna rešenja. Trenutna ministarka energetike, Dubravka Đedović, takođe je ekonomista i ponovo energetika Srbije ovih dana doživljava svoje crne dane, kao i u decembru 2021. godine za vreme kada je ministarka bila Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović je iza sebe ostavila potpuno urušen sektor energetike i rudarstva na čijim ruševinama vladaju interesi pojedinaca. Svoje ministrovanje uspešno je unovčila, što se vidi po nepokretnostima u inostranstvu, poput onih u Londonu vrednih nekoliko miliona funti. Ono što joj ovde poručujemo je da sve svoje nezakonito stečeno na račun građana Republike Srbije neće moći da sakrije u ovom savremenom svetu gde je sve umreženo. Doći ćemo do trenutka, da na oprobani američki način, uporedimo njena mesečna primanja koja je imala sa imovinom koju poseduje ona, njena šira familija i sve osobe koje su se sa njom poznavale i sarađivale.
I da se ne stekne pogrešan utisak da je bivša ministarka Mihajlović uspešno uništavala samo srpsku energetiku i rudarstvo, a uništavala ih je temeljno svakoga dana u svakom pogledu da ni kamen na kamenu ne ostane. Uništavala je ona sve što joj je ikada bilo pod jurisdikcijom, sve srpsko čega se dohvatila u svojim brojnim mandatima oličenim krađom, korupcijom, bahatošću u svakom pogledu. Između svoja dva mandata na mestu ministarke rudarstva i energetike, ova ekonomistkinja bila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (2014-2020). Navešćemo ovom prilikom samo još jedan primer, primer Moravskog koridora, projekta poznatog i kao „Zoranin prvi digitalni autoput u Srbiji“. Kako ga je ugovorila mogu sada svedočiti i svi oni koji se prevezu trasom od Pojata do Kraljeva gde će videti samo čemer i jad, potpuno devastiran okoliš celom dužinom. I konstantne radove na deonicama tek otvorenog autoputa. Uništena je trajno najplodnija moravska zemlja. Suvišno je pričati da je ovaj autoput mogao i morao drugom trasom. Ali ministarka je baš htela da potroši maksimum para (narodnih naravno) za najmanje zahtevnu rutu jer je to trasiralo brz put ka kupovini londonskih kvadrata. A Srbija je tako dobila jedan od najskuoljih autoputeva u istoriji izgradnje istih! Stoga gospođo Mihajlović, budite spremni da za svo učinjeno nepočinstvo vrlo brzo polažete ispit, odnosno račun. To što za Moravski koridor nadležno Ministarstvo građevinarstva nikada nije objavilo u svojim informacijama o radu zakonski predviđenu dokumentaciju neće biti još dugog veka.
Nama ostaje da u novom društvu, nakon smene ove korumpirane i zločinačke vlasti, nikada više ne dozvolimo da osobe koje nisu stekle osnovno znanje u nekoj oblasti, specijalizuju se u toj oblast, zauzmu najviše pozicije i ponovo sunovrate državu. Kao što lekar specijalista može postati samo onaj ko je kao osnovne studije završio medicinu, i bukvalno ništa više. A Zorana Mihajlović će sasvim sigurno ostati istorijski i udžbenički primer visoko korumpirane ministarke koja je na položaj došla pogrešnim i po državu pogubnim kadriranjem. I zašta će sigurno snositi punu odgovornost.
