Uvod u temu vetrogeneratora, posebno u kontekstu južnog Banata, zahteva pažnju prema nekoliko ključnih pitanja koja izazivaju zabrinutost u društvu. Iako se vetrogeneratori često promovišu kao ekološki prihvatljiv izvor energije, postoji niz argumenata koji ukazuju na negativne posledice njihove instalacije i korišćenja. Na prvi pogled, problematika se tiče ekosistema i životne sredine, ali dublje razmatranje otkriva kako vetrogeneratori imaju i društvene i ekonomske implikacije.
Produktivnost nasuprot degradaciji eko-sistema
Jedan od glavnih izazova je njihova niska produktivnost, koja iznosi tek 22-25% instalirane snage. Ovo znači da, uprkos visokom početnom ulaganju, vetrogeneratori često ne ispunjavaju očekivanja u pogledu proizvodnje energije. Pored toga, postojeći elektro-distributivni sistemi suočavaju se sa dodatnim opterećenjem zbog prilagođavanja ovim nestabilnim izvorima energije. Mnoge zajednice širom Evrope sve više pružaju otpor instalaciji vetroparkova, kako zbog tehničkih nedostataka, tako i zbog negativnog uticaja na lokalni ekosistem. Vetrogeneratori mogu ozbiljno narušiti prirodnu ravnotežu u područjima gde se postavljaju. Bilo da se radi o šumskim ili ravničarskim predelima, posledice su vidljive na različitim nivoima – od deforestacije i degradacije oranica do direktnog ugrožavanja života ptica i insekata. Pored ekoloških problema, vetroparkovi mogu izazvati i psihološke posledice kod ljudi i životinja, kao što su zabeležene bolesti stoke usled stroboskopskog efekta. Istraživanja o psihološkim posledicama vetrogeneratora na ljude pokazuju neka zapažanja o mogućim efektima na mentalno zdravlje. Stres i iritacija, poremećaj spavanja, sindrom vetroturbine poput vrtoglavice, glavobolja, tinitusa (zujanje u ušima), mučnine, problema sa koncentracijom i anksioznosti.
Glavne posledice po životnu sredinu
– Šumska područja: deforestacija velikih površina za postolja vetrogeneratora, međusobno povezivanje i mreža prilaznih puteva;
– Ravnica: dokumentovane velike štete i gubici na oranicama u velikom perimetru oko vetrogeneratora (promena % vlažnosti vazduha, strujanje vetrova, itd); evidentirane (u Francuskoj i Belgiji) psihosomatske bolesti kod stoke, izazvane efektom stroboskopa, prouzrokovane naizmeničnom smenom svetla i senke koje izazivaju propeleri u pokretu;
– Ptice: zaštićene vrste poput rode, sokola, sove, itd stradaju u velikom broju zbog brzine okretanja propelera koji na samom vrhu dostiže brzine od preko 200 km/h.
– Insekti: uočeno je da je izuzetno umanjen broj, sve do potpunog odsustva insekata polenizatora u širem perimetru vetrogeneratora;
– Reciklaža vetrogeneratora je moguća samo ograničeno, jer se propeleri (organska hemija, razni polimeri) generalno zatrpavaju pod zemljom daleko od očiju javnosti, a problem su i jednokratni temelji postolja vetrenjače koje čini od 120 -150 tona armiranog betona.
-Ekonomski i socijalni aspekti:
– Pad vrednosti nepokretnosti (kuća) u blizini vetroparkova;
– U EU sve više dobijenih tužbi građana (iako se veći broj završava vanparničnom nagodbom) zbog utvrđenih psihičkih smetnji izazvanih pokretima elisa i treperenjem svetlosne signalizacije;
– Nakon 20-25 godina, po okončanju veka eksploatacije, vetroparkovi ostaju prepušteni svojoj sudbini i na teret vlasnika koji je kompaniji izdavao parcelu, ili pak lokalnoj upravi, što je generalno slučaj u Španiji, Portugalu, pojedinim krajevima Francuske i drugim zemljama EU. Investitor nakon pomenutog perioda se povuče nepoštujući ugovorenu obevezu o uklanjanju zastarelih vetrogeneratora, jer nisu priložene nikakve garancije da će to učiniti ili deponovana sredstva u iznosu radova koja iznose od 300.000 do 450.000 evra po vetrenjači.
Zaključak
Država pokazuje ozbiljan nedostatak stručnosti u upravljanju vetroparkovima. Problematika vetrogeneratora u južnom Banatu jasno osvetljava propuste državnih institucija u pogledu transparentnosti, stručnosti i zaštite interesa lokalne zajednice. Državne institucije ne samo da zanemaruju ekološke i socijalne posledice ovih projekata, već se i neadekvatno bave finansijskim aspektima, omogućavajući netransparentne dogovore između kompanija i države. Ovi dogovori često idu na štetu građana, dok se obaveze investitora ne sprovode u delo. Nestručnost pojedinaca u upravljanju ovim projektima dodatno produbljuje problem, ostavljajući lokalne zajednice sa degradiranim ekosistemom i nerešenim socijalnim i ekonomskim posledicama.Takva neodgovornost otvara prostor za sumnje u korupciju i zloupotrebu resursa, dok nedostatak dugoročnog planiranja ostavlja region prepušten nesagledivim negativnim posledicama.
Srbija Centar – SRCE Pančevo
RO za ekologiju
