Kad reprezentacija izgubi 0:5, posebno na „svom“ terenu ili pred domaćom publikom, to je veliko poniženje — za igrače, za stručni štab, za Fudbalski savez je to poraz, ali za navijače koji su još na svu muku dobili batine od nama poznatih ali MUP-u „nepoznatih“ batinaša – saradnika to nije samo poraz već i poniženje. Takav rezultat ne razotkriva samo slabosti u taktici, pripremi, psihološkoj spremnosti, već i neznanje i nesposobnost Pixija koga su neki navijaći prekrstili u Pivski, sa čime se možemo složiti, jer je postavio utakmicu kao da je bio pijan.
Ništa novo kako kažu neki navijači i bivši igrači „Kakva zemlja, takav sport“. Šta je zakazalo? Sve. Ništa drugo nismo ni očekivali. Došlo je na naplatu mešanje politike u sport. Tako je to kada se, posebno u fudbalu, kadar postavlja sa jednog mesta od strane jednog čoveka…Dokle više?….
Roditelji sa decom nakon batinanja mirnih gledalaca koji su skandirali protiv glavnog krivca (budućeg košarkaškog trenera), dobili su po ko zna koji put potvrdu da niko nije bezbedan na sportskoj manifestaciji, a deca za koju je ovo trebalo da bude promocija sporta, nastaviće da sve više napuštaju sport. Sportom će se baviti deca samo onih koji imaju baš mnooogo novca, a ostala deca neće moći samo putem TV da prate utakmice, jer nisu luda da idu na sportske događaje na kojima ne znaju da li će se vratiti živi i zdravi.
Podsetićemo da još uvek niko nije reagovao, ni MUP ni tužilaštvo ni Ministarstvo sporta. A šta je sve prekršeno? Srbija ima nekoliko zakona i propisa koji regulišu nasilje na sportskim događajima i odgovornosti organizatora, MUP-a, sportskih saveza i države uopšte: Zakon o zaštiti od nasilja i nedoličnog ponašanja pri sportskim nadmetanjima zabranjuje ponašanje i slogane koji podstiču nasilje, mržnju i ugrožavanje bezbednosti. Zatim, odgovornost organizatora da spreči nerede i zaštiti publiku. Posebno krivično delo je „nasilno ponašanje na sportskim događajima“ (član 344a) u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Fizički napadi, telesne povrede i narušavanje reda i mira, takođe, spadaju u krivična dela. Zakon o sportu propisuje obavezu sportskih organizacija da obezbede sigurno i nediskriminatorno okruženje. Prekršaji su unos pirotehnike, bacanje predmeta, ometanje javnog reda i mira.
Iako je javnost očekivala brzu i jasnu reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova, Fudbalskog saveza Srbije i Ministarstva sporta, ona je izostala. Bez obzira na razloge, izostanak delovanja šalje poruku nekažnjivosti i podstiče dalje nasilje koga već ima i previše. Svi prisutni na stadionu, a posebno najmlađi, dobro su naučili kakva je razlika između poraza i poniženja. A gde je sportska kultura? Ne postoji….uostalom i ona je deo kulture za koju svi znamo kako stoji kod nas. Fudbaleri i selektor su poraženi, a publika, koje sve manje ima, vratila se kući maksimalno ponižena. Svi sportski i bezbedonosni delatnici opet su pokazali da je stadion mesto za političko nasilje, a ne za sport i zabavu.
Resorni odbor za sport
