Vučićev plan razvoja Srbije do 2030. godine još jedan je u nizu besramnih pokušaja da se građanima prodaje magla u trenutku kada država puca po svim šavovima. Dok institucije guše politički pritisci, građani prebijaju, tužioci disciplinuju u odajama BIA, uništavaju fakulteti, a neposlušnim profesorima i nastavnicima dele otkazi, režim ponovo poseže za oprobanim receptom – obećavanjem zlatnog doba u dalekoj budućnosti kako bi se sakrila diktatura u kojoj Srbija živi. Zato je ovaj Vučićev plan samo deo premijerske kampanje, koja će biti svedena na pokušaj da se opstane na vlasti i produži pljačka kroz učvršćivanje njegove apsolutističke moći.
Pozadina ove Vučićeve predstave inicirana je strahom, jer je svestan da silazak sa vlasti ne znači samo političku penziju, već i krivičnu odgovornost. Ovo je Vučićeva igra na sve ili ništa. Pre nego što je počeo da mašta o sledećoj deceniji, Vučić je trebalo da položi račune i objasni, između ostalog, zašto su cene hrane u Srbiji među najvišim u Evropi, zašto su plate pojela poskupljenja i zašto nam omladina masovno beži iz zemlje dok on pravi planove na papiru, kao i da objasni gde su rezultati prethodnih „istorijskih“ planova. Već smo imali „Srbiju 2025“ iz 2019. godine, pa plan EXPO 2027, a svaki od ovih planova služio je isključivo kao paravan za nekontrolisano zaduživanje zemlje i bogaćenje firmi bliskih SNS. Plan do 2030. je samo novi, još drskiji pokušaj da se građani drže u stanju stalnog iščekivanja boljeg sutra, dok im se sadašnjost otima.
