U drami apsurda, koja u Srbiji traje već trinaest godina, svakodnevno se dopisuju i prepliću u čvrsto tkanje brojne besmislice, poruge, otuđenost od naroda, mehaničko delovanje i jezik lišen značenja. Univerzalni i hronični haos u kome živimo, omogućio je i našem predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da dodatno pošalje bezbroj apsurdnih poruka i „istina“ na kojima bi mu pozavideli Kami, Jonesco, Beket, Adamov ili Pinter.
Bez resentimana, razmotrimo najsvežuju poruku predsednika Republike: „Prihvatiću kandidaturu za premijera samo ako istraživanja budu pokazala da ne postoji drugo rešenje i da bi neki drugi, baš ovi koji su počinili zločin protiv obrazovanja i mnoge druge stvari protiv Srbije, pobedili ako se ne kandidujem“.
Prvo, izbori nisu ni raspisani, a i kada budi raspisani oni neće neposredno uključivati izbor predsednike Vlade. Ustav Republike Srbije, u članu 127, jasno govori o proceduri: „Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista“. Otvoreno je pitanje ko će biti predsednik Republike i ko će imati većinu u Narodnoj skupštini? Kome, u ovom nedefinisanom i turbulentnom vremenu, Aleksandar Vučić nudi svoju saradljivost i usluge?
Drugo,u najmanju ruku je infantilno da „istraživanja“ nametnu kandidata za predsednika Vlade, najvažnije političke ličnosti u Srbiji, umesto jasnih političkih, ideoloških, stručnih, iskustvenih i etičkih kriterijuma i pravila.
Treće, sramota je za Srpsku naprednu stranku, koji ima nekoliko stotina hiljada članova i još toliko simpatizera, a da ne govorim o preletačima koji su već „u niskom srtartu“, da nemaju „drugo rešenje“ za predsednika Vlade izuzev Aleksandra Vučića. Generalno, takve partije i ne treba da postoje jer donose štetu svakom demokratskom društvu i demokratskim procesima.
Četvrto, „zločin protiv obrazovanja“ počinila je vlast ne prihvatajući zahteve širokog narodnog bunta i studentske moralne revolucije za prevremene parlamentarne izbore. Manipulativnim zamenama teza, vlast je sve vreme pokušava da krivicu i odgovornost za blokadu nastave i ulica, kao posledičnog stanja zbog neznanja, bahatosti, nepravde i korupcije u našem društvu, prebaci na studente, njihove roditelje, profesore, dekane i rektore. Pravo pitanje je- zašto vlast nije odmah prihvatila prevremene izbore kao rešenje duboke društvene krize? Zašto se išlo na iscrpljivanje narodnog bunta i po cenu urušavanja obrazovnog procesa?
Peto, kao znak nacionalne i državničke neodgovornosti, smatram podelu naših građana od strane predsednike Republike na „naše“ i „njihove“ koji su „protiv Srbije“. Tim svrstavanjem na jednu stranu i potpirivanjem podela među građanima, flagrantno krši Ustav, član 111, i umesto da zagovara zajedništvo i koheziju, on kontinuirano potencira vekovni srpski usud-deobe. I to u zemlji, gde afera aferu sustiže, nesreća nesreću, tragedija tragediju, korupcija korupciju, neznanje još veće neznanje.
Prof. dr Dragan Delić, narodni poslanik
