Neizvesna sudbina jedne od najpoznatijih kafana u Beogradu, kultne „Poslednje šanse“, nije ništa drugo do rat i zločin protiv istorije našeg grada. Smeštena na Tašmajdanu, u neposrednoj blizini crkve Svetog Marka, ova kafana nije bila obično mesto – tu je nekada boravila nacionalna, kulturna i akademska elita Srbije. U pristojnijim vremenima, „Poslednja šansa“ bila je omiljeno mesto maturanata čuvene Pete beogradske gimnazije, kao i studenata obližnjeg Pravnog i tehničkih fakulteta.
U njoj su često sedeli Dušan Kovačević, Ljubivoje Ršumović, Zoran Radmilović, Petar Kralj, Vasko Popa i mnogi drugi znameniti umetnici i profesori. To je bio svojevrsni hram beogradskog duha, prostor u kome su se susretale ideje, stvarao identitet i gradile uspomene čitavih generacija. „Poslednja šansa“ nije bila samo kafana – bila je porodično mesto, gde su roditelji, bake i deke često čekali svoje mališane dok se igraju u parku na Tašmajdanu. Nakon nestanka čuvene kafane „Kod Toze Grka“, ovo je ostalo poslednje autentično mesto starog Tašmajdana.
Danas, umesto očuvanja tog nasleđa, mi strahujemo da će na njenom mestu osvanuti još jedna kladionica – simbol propasti i bahatog uništavanja svega što ima vrednost ili eventualno neki ugostiteljski lokal u kome će se naredne generacije ćacija upucavati poput onog na Višnjičkoj banji. Palilula i Beograd zaslužuju da se čuvaju svoja kultna mesta, a ne da ih prekrivaju reklame kockarskih kuća. Ovo je naša borba protiv uništavanja istorije i identiteta grada.
