Hipnotisanost je, najblaže rečeno, čak i razumnih i racionalnih poznavalaca i stručnjaka u oblasti energetike osnovno zapažanje koje se nameće od kada je proključala poslednjih dana problematika zvana Naftna industrija Srbije (NIS). Resorni odbor za energetiku Srbija centra (SRCE) se stoga još jednom obraća javnosti u pokušaju da razjasni dodatno zašto vrlo verovatno u postojećim okolnostima nije moguće kupiti NIS. Pa prosto zato što Rusi nemaju nameru da ga prodaju! Prosto nije moguće kupiti na normalan način nešto što neko ko je vlasnik to jednostavno neće da proda. A Rusi zasigurno neće prodavati svoju imovinu vezanu za naftnu i gasnu infrastrukturu. Jer to nije stvar cene za državu, pri tome jednu od najvećih nuklearnih vojnih svetskih sila, kao što je Rusija, to je prvenstveno stvar politike i stava Rusije u postojećim geostrateškim okolnostima. Trenutno NIS za Rusiju, kao ni Lukoil ili bilo koji naftni, gasni ruski kompleks van Rusije jednostavno nema cenu. Jedino što ruska strana pokušava jeste da izmenjenim i skrivenim, a suštinski ipak ruskim vlasništvom, izdejstvuje pozitivan rezultat kod OFACa. Na što duže vreme to bolje. To pak, s druge strane, ne prolazi i neće proći u sadašnjim turbulentnim vremenima a razlog je isti kao i onaj zbog kojeg Rusija neće prodati ništa sankcionisano od strane USA, znači razlog su i sa druge strane postojeće geostrateške okolnosti. A i sa druge strane je moćna nuklearna svetska velesila USA.
Zato je Srbija centar, između ostalog, i zauzeo stav da je nacionalizacija NISa u postojećim geostrateškim okolnostima jedino rešenje za spas Srbije i njene privrede u postojećim geostrateškim okolnostima. I nije namera da Srbija ovim potezom bilo kome bilo šta trajno otima i pljačka. I pri tome da se u ozbiljim vremenima ne igramo na neozbiljan način retorike, po pravilu nije šija nego vrat, pa da suštinski isti potez tumačimo nekim izmišljenim pojmovima kao što je to promovisano u EU odranije, odnosno od početka rata u Ukrajini, a ovih dana u Bugarakoj, Rumuniji jer to realno ne doprinosi ničemu osim što sadašnju jako komplikovanu situaciju u nekoj bliskoj budućnosti čini još komplikovanijom. To je spasonosno rešenje za Srbiju i za trenutak sadašnji i na vremenski rok dok budu trajale postojeće zategnute geopolitičke okolnosti. Kada se ove okolnosti izmene, kao sto će se zasigurno izmeniti, onda se mora sesti i razgovarati sa svim relevantnim partnerima u svetu, sa Rusijom u prvom redu jer je u NISu trenutno većinsko vlasništvo njihovih kompanija, i pronaći za Srbiju najbolje trajno rešenje po ovom pitanju. Ali ono što je još jako važno, a što je Srbija centar već i predočio javnosti, i što je bitna komponenta u budućim razgovorima zasigurno je i ugovor o privatizaciji NISa iz 2008. godine sa svim pratećim dokumentima i implikacijama kako bi se po pitanju NISa stvar u celosti definitivno raščistila na jedan potpuno korektan i transparentan način. I da se ne kraju ovog procesa konačno podvuče crta. Što bi konačno i bio red budući da je od privatizacije NISa proteklo bezmalo dvadeset godina. I da se otvori konačno nova etapa u saradnji Srbije sa svim stranama koje su involvirane na energetska dešavanja u našoj državi.
Ali kockarska vlast SNS-SPS na čelu sa apsolutno nedoraslim a za sve pitanim predsednikom države nastavlja šibicarski hod po ivici energetskog ambisa, nastavlja da se kocka do poslednje pare u budžetu izigravajući neku principijelnu i moralnu gromadu, sve zarad ličnog interesa i lične promocije. I pri tome ne mareći ni najmanje za interese države i naroda. Nesvesni činjenice da i od goreg ima gore. Nesvesni da su USA u stanju da obustave svaki mogući način dopremanja sirove nafte do Pančeva! I ne samo sirove nafte već i naftnih derivata. Jer OFACov zahtev s početka ove godine je bio nula posto ucešća Rusije u vlasništvu NISa. Sve do par dana unazad aktuelna vlast je od javnosti ovaj podatak skrivala nadajući se da će se pojaviti neka za njih povoljna situacija. I da će se ova užasno komplikovana energetska situacija razrešiti sama po sebi. Šibicarenjem, praktično u produžecima ove naftne utakmice, vlast u Srbiji rizikuje da izgubi i ono što USA na stolu još uvek drže otvorenim za nas a to je da svoju sudbinu u ovim teškim vremenima uzmemo u svoje ruke. Svakome iole razumnom je više nego jasno da ovu i bukvalno poslednju priliku po pitanju NISa ne smemo prokockati jer sledeći potez OFACa za nas može biti i bukvalno zatvaranje i ovih poslednjih odškrinutih vrata za nastavak rada NISa. Zbog ovakvog potencijalno mogućeg poteza OFACa niko se sutra u svetu neće ni osvrnuti ali nas glava može da zaboli naveliko i nadugačko a da medicina ne bude imala leka za tu vrstu glavobolje.
