Suša i tanki paorski džepovi uzeli su danak ovogodišnjoj žetvi svih ratarski biljaka. Jedino je pšenica premašila plan. Prema statističkim podacima u Srbiji je letos požnjevnjno 3,6 miliona tona zrna, što je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj, 2024. godini. Jesenas je bila posejana na 607.075 hektara, i ovršeno, prosečno 6,1 tonu zrna po hektaru. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 27,6 odsto. To znači da ćemo hleb jesti od domaćeg žita, a da preostaje dosta i za izvoz. Nevolja je što je ovako dobar rod hlebnog žita dočekan s viškom od milion tona pšenice iz 2024. godine. Ipak, Srbija se ne raduje ovom berićetu jer je za ishranu, odnosno meljavu za potrebe domaćeg stanovništva neophodno oko 700.000 tona pšenice. Potrebne količine pšenice za ishranu mogu da se obezbede u jesenjoj setvi na površini od 200.000 do 250.000 hektara. Prema podacima Zdravka Šajatovića, direktora mlinara u Srbiji, sada se po jednom stanovniku u našoj zemlji godišnje troši oko 49 kilograma hleba. Kada se tome doda još 15 kilograma peciva, onda je to oko 64 kilograma hleba. To je značajno manja potrošnja u odnosu na onu od pre jedne i po decenije, a za robne rezerve našoj zemlji je potrebno samo desetak odsto od potrošnje pšenice.
Šta će biti s viškom tek treba da se vidi kada kadrovi koji bi trebalo da se bave prodajom merkantilne pšenice, nisu uspeli da nađu kupce ni za bogat lanjski rod.
U koševe je smešteno 4.448.000 tona kukuruza, što je za 12,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2024. godini, a proletos je bio posejan na 961.215 hektara. S svakog hektara je ubrano prosečno 4,6 tona. Kada se zna da su u Srbiji hale za tov goveda uglavnom prazne, trenutno u tovu ima 669.000 grla, da u oborima za tov svinja ima samo 2349.000 grla nazimadi koja se tove, uz 1.7 miliona grla ovaca, valja predpostaviti da će ovogodišnja berba zadovoljiti potrebe domaćeg stočnog fonda jer je za ishranu stoke potrebno samo 3,5 miliona tona kukuruza.
Ratari su veću nadu uložili u suncokret pa su ga proletos posejali na 242.385 hektara, što je, u odnosu na 2024 više za 2,9 procenata, a s te površine požnjeli su 640.876 tona zrna. Površine pod suncokretom u svetu stalno rastu. Ova uljarica je u 2025. godini u svetu zauzela 30 miliona hektara a ostvarern je prosečan prinos od 1,9 tona po hektaru što je mnogo mnanje nego u Srbiji. Srbija se nalazi među manjim svetskim proizvođačima ove uljarice, ali je u vrhu po prosečnim prinosima po hektaru.
Na 34.382 hektara proizvedeno je 1.806.349 tona šećerne repe što je 52,5 tona po hektaru, što je, u odnosu na 2024. godinu, manje za 6,1 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja šećerne repe manja je za 16,8 odsto. Pre tri decenije u Srbiji je radilo čak 14 šećerana, danas rade samo tri koje mogu da proizvedu 200.000 tona šećera za domaće tržište, a u našoj zemlji se godišnje po jednom stanovniku danas troši oko 22,4 kilograma šećera.
U ovoj sušnoj 2025. godini, prema podacima RZS, soja je u Srbiji zasejana na 206.485 hektara a ostvaren je prosečan prinos od samo 1,5 tona po hektaru, odnosno ukupno je požnjevnjno 305.157 tona. To znači da je u ovoj godini proizvodnja soje manja za 12 odsto od one ostvarene u prošloj 2024. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja je manja za 44,3 odsto.
Koliki će stvarni gubitak biti zabeležen u ovoj godini tek treba da se vidi. Sigurno je da će samo pšenica tražiti kupca na međunarodnom tržištu, a da bi se ishranio, za našu zemlju veoma „mršav“ stočni fond, većina požnjevenog roda će morati da ostane u ambarima i silosima.
Još jedna sušna godina napravila je značajnu štetu domaćoj poljoprivredi, a ono što je nekada bila retka pojava sada izgleda postaje skoro pa pravilo. Prema dostupnim podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku u našim krajevima. Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da u proteklih 25 godina, odnosno od početka 21 veka do danas, zbog klimatskih promena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji dostigla je sedam milijardi evra.
Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog projekata, koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara sistem Dunav – Tisa – Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime mogli da reagujemo navodnjavanjem. Na žalost, kanalski sistem je zapušen i zatrpan vegetacijom pa ga, između ostalog, treba i očistiti, što zahteva ogromna novčana ulaganja. Naša zemlja nije bogata vodama. Od domaćih reka imamo samo Moravu, dok druge samo protiču kroz našu zemlju i ne možemo ih koristiti u onoj meri kako bi nama odgovaralo, već se moramo pridržavati međunarodnih propisa.
U lošim klimatskim uslovima spas je u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoj i kvalitetnoj obradi zemljišta. Poljoprvredna zemljišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovoljno dobro obavljale agrotehničke operacije, a osnovna je da bi se sačuva vlaga u oranicama, ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broj poljoprivrednika.
Resorni odbor za poljoprivredu
