Dok se gradske i republičke vlasti hvale „investicijama“ i „razvojem“, na levoj obali Dunava – u Krnjači, Ovči, naselju Sebeš i celom području gde živi više od 80.000 ljudi, i dalje ne postoji čak ni zelena pijaca. Na najvećoj poljoprivrednoj teritoriji Beograda, u srcu opštine Palilula, građani nemaju mesto gde da kupe proizvode lokalnih domaćina, a ti isti domaćini nemaju gde da prodaju ono što proizvedu.
Umesto da ovo područje dobije elementarnu infrastrukturu, vlast se bavi „velikim poslovima“ – kao što je prodaja PKB-a Al Dahra konzorcijumu, postupak u kojem je uništena jedna od najvećih agrarnih celina u ovom delu Evrope. Danas svedočimo kako se na nekadašnjoj srpskoj zemlji, našoj zemlji, ispuštaju otrovi u zemljište i vodu, dok nadležni ćute. Zemlja se truje hemikalijama koje trajno uništavaju plodnost i direktno ugrožavaju i poljoprivrednike i stanovnike leve obale. Ali, za razliku od zelene pijace – za to su imali vremena. I interes.
Stanovnici Krnjače, Ovče i Sebeša prinuđeni su da za najobičniju kupovinu svežih proizvoda putuju u druga naselja ili čak u centar grada, dok lokalni poljoprivrednici gube tržište i postaju taoci monopola velikih otkupljivača.
Ovaj propust nije slučajnost. To je rezultat godina zapostavljanja leve obale Dunava, politike koja smatra da su ljudi ovog kraja birači koji „uvek mogu da sačekaju“. Ali kada treba da se proda srpska zemlja – onda nema čekanja.
Srbija centar Palilula zahteva:
1. Hitno planiranje i izgradnju zelene pijace u Krnjači, uz saradnju sa poljoprivrednicima ovog kraja.
2. Podršku malim proizvođačima, koji moraju imati siguran i pristupačan prostor za prodaju.
3. Potpunu transparentnost o ekološkom stanju zemljišta i vode na površinama koje su nekada pripadale PKB-u, kao i odgovornost onih koji dozvoljavaju ispuštanje zagađujućih materija.
4. Reviziju štetnih ugovora koji su doveli do uništavanja domaće poljoprivrede i trovanja naše zemlje.
Građani Leve obale danas su porodice koje žele da kupe zdravu hranu, vredni domaćini koji žele da žive od svog rada, i ljudi koji od države traže samo ono što je elementarno – da ne prodaje i ne truje sopstvenu zemlju.
Palilula je poljoprivredna opština.
Krnjača zaslužuje zelenu pijacu.
A levu obalu Dunava moramo da štitimo – jer ako dozvolimo da nam je otrovima unište, nećemo je imati kome ostaviti.
