Dana 31. januara 2026. godine, oko 13:30 časova, došlo je do urušavanja dela napuštene kuće u Ulici Džordža Vašingtona u Beogradu. Srušio se i deo građevinske skele što ukazuje na nekadašnje radove na restauraciji kuće. U incidentu pukom srećom nije bilo povređenih, a dve osobe su preventivno evakuisane. Četiri parkirana vozila su pretrpela značajnu štetu, dok je tramvajski saobraćaj privremeno obustavljen na tom delu ulice.
U pitanju je oronuli zid i skela koji već godinama stoji na tom mestu podupirući ruševinu na kojoj godinama nema nikakvih radova, niti obeležja. Pitanje je bilo samo vremena kada će se obrušiti, ali ne i da li će. To je Gradska inspekcija MORALA da zna i da obezbedi po propisu konstrukciju opasnu po život prolaznika. Jasno je da ODGOVORNI postoje.
Postoje i odgovori, ali gradska vlast ćuti. Zato ne ćute njihova propagandna glasila koja su već u kampanji bulažnjenja i prebacivanja odgovornosti na opoziciju, kao da ne znaju ko već trinaest godina upravlja Beogradom. Gde je g-din Šapić? Koji je njegov odgovor na obrušavanje oronule ruševine u centru Beograda, na kojoj su radovi započeti po preuzimanju vlasti SNS-a i iz kog razloga su zaustavljeni, a ruševine sa sve skelom ostale neobezbeđenje kao životna pretnja prolaznicima?
Srbija Centar postavlja pitanje nadležnima, da li je malo 16 života izgubljenih ispod nadstrešnice koja se obrušila sa renoviranog objekta u Novom Sadu? Koliko im žrtava nemara i bahatosti treba da bi razumeli da je jedini odgovor procesuiranje odgovornih, taman da su Aleksandu Vučiću ili Šapiću „iz oka ispali“, a simbolično, baš na dan partijski orkestriranog ukidanja kućnog pritvora Goranu Vesiću i Tomi Momiroviću?
Pitanja su jasna i nedvosmislena. Politika sa tim nema veze. Ima zdrav razum koji, kako već cela Srbija primećuje, nema nikakvu vrednost u korumpiranoj i bahatoj vlasti, fokusiranoj samo na ličnu korist. Još jednom, koliko je još žrtava potrebno?
