Srpska energetska scena, opterećena tempiranom bombom u vidu nerešenih američkih sankcija NIS-u i isteka kratkoročnog ugovora o kupovini gasa od Rusije, dodatno je opterećena skokom cena nafte i gasa zbog rata na Bliskom istoku. Državni vrh istovremeno šalje kontradiktorne poruke – dok predsednik uobičajeno panično najavljuje pakao i divljanje cena, ministarka energetike govori da građani nemaju razloga za brigu jer će ih država zaštiti. U psihijatriji ovakva stanja imaju svoj naziv, a po svoj prilici to je i jedna od dijagnoza stanja srpske energetike.
Srbija centar (SRCE) poziva Vladu i predsednika na odgovornost i da ne izazivaju paniku među građanima. Činjenica je da su cene nafte na svetskom tržištu u prethodnih nedelju dana porasle za 15%, dok su cene gasa porasle za preko 40%. Međutim, srpske zalihe nafte su kupljene po ceni oko 60 dolara po barelu, a predsednik uverava građane da ove zalihe omogućavaju bar dva meseca snabdevenost tržišta Srbije. Dok se ove zalihe ne potroše, objektivnih opravdanja za povećanje cena nema.
SRCE je mišljenja da, za početak, cene naftnih derivata treba utvrđivati na osnovu vrednosti zaliha nafte i drugih troškova koji ulaze u njihovu proizvodnju. Dok ne prođu prvi efekti panike na svetskom tržištu i ne vidi se da li je u pitanju dugoročna kriza i trajnije povećanje svetskih cena nafte. Ne zaboravimo da je NIS, kao i sve svetske naftne kompanije, istorijski profit ostvario 2022. godine upravo u vreme najveće svetske energetske krize posle naftnog šoka 1979. Godine.
Ukoliko ne dođe do smirivanja cena na svetskom tržištu nafte do kraja marta, otvara se pitanje preduzimanja drugih mera. Pitanje je da li će SNS vlast biti tada spremna da se odrekne dela svojih prihoda. Državne dažbine čine 60% maloprodajne cene nafte za građane u Srbiji, dok cena nafte, troškovi prerade nafte u rafineriji, prevoza, prodaje, uključujući dobit, učestvuju sa 40% u maloprodajnoj ceni. Posebno treba imati u vidu i činjenicu da predstoje intenzivni poljoprivredni radovi i prolećna setva. Stoga SRCE od državnog vrha zahteva da se efekti aktuelne naftne krize ne rešavaju podizanjem cene derivata na tržištu, već isključivo kroz smanjenje državnih dadžbina koje su dugi niz godina među najvećima u Evropi.
Groteskno je kada ministar Mali sa gradilišta EXPO i Nacionalnog stadiona poručuje da će država ublažiti posledice energetske krize. Očigledno je da visoke cene derivata u Srbiji nisu posledica naftnih, već akciznih šokova. Ukoliko bi država vratila akcizu na iznos iz 2023. godine ovo bi maloprodajnu cenu naftnih derivata smanjilo za minimum 18 dinara po litru. Nastali manjak u budžetu, država bi mogla da popuni odustajanjem bar od jednog od svojih megalomanskih projekata. Recimo, Akvarijuma na Novom Beogradu. Nesumnjivo bi ovo povratno smanjilo i druge troškove, kao što je angažovanje policije na čuvanju gradilišta i vijanju građana po Parku prijateljstva. Realnog prostora za zaštitu građana i poljoprivrede Srbije od aktuelnih naftnih dešavanja ima. Da li ima i dobre volje aktuelne vlasti saznaćemo vrlo brzo.
RO za energetiku i RO za finansije i privredu
