Mada su predsedniku Srbije i vladajućoj većini, usta puna obrazovanja i izdvajanja za isto, na terenu sve čine da ga uruše, zatru i učine nebitnim. Poslednji primer njihovog štetočinskog delovanja je prošao neprimetno. Naime, u celoj Srbiji je 27. 3. 2026. i 28. 3. 2026. održan probni maturski za učenike završnog 8. razreda. Posle više od mesec dana, Ministarstvo prosvete nije izašlo ni sa jednim relevantnim podatkom u vezi navodno „veoma važnog“ probnog ispita male mature.
RO za obrazovanje Srbija centra podseća da je ovaj probni maturski (koji usmerava i odlučuje o školovanju 64126 učenika u Srbiji), potpuno prošao ispod radara, pokriven predizbornom kampanjom, a zatim ćutanjem u 10 lokalnih samouprava u Srbiji. Jasno je koliko vladajuća koalicija ulaže i vodi računa o uzrasno verovatno najosetljivjoj zajednici dece. Ove godine učenici su od izbornih predmeta birali:geografiju 41,68% (25933 učenika), biologiju 35,18% (21866 učenika), istoriju 8,63% (5367 učenika), fiziku 7,52% (4680 učenika) i hemiju 7,00% (4353). Jasno je da prirodni predmeti uopšte nisu popularni kod učenika, ali i da vladajuća većina nije ništa učinila da postanu vidljiviji i popularniji. Ovaj podatak posebno zabrinjava, jer su nastavnici fizike i hemije deficitaran kadar, i od njih se negde očekuje da kod učenika razviju naklonost, interesovanje i radoznalost baš prema ovim predmetima. Jasno je da bi ozbiljna država morala da se strateški i dugoročno postavi prema ovim predmetima. Njihov cilj bi trebalo da bude regrutacija velikog broja učenika za izučavanje baznih prirodnih nauka. Mada je ideja da probni maturski ima više ciljeva: kao što su simulacija stvarnog ispita, smanjenje treme kod učenika, provera znanja i razvijanje optimističkog stava (da imaju još vremena da nauče i douče gradivo), to se u praksi ne dešava. Javnost do sada nije upoznata sa uporednim pregledom znanja učenika na probnom i završnom maturskom, sa strategijom države, sa ravnomernijim izborom predmeta za završni maturski sa pregledom ove problematike na nivou Evropske unije, sa pokušajem usklađivanja kriterijuma. Posebno brine što u ovoj godini po redovnom programu polaže 62219 učenika, a 1907 po posebnom programu.
Jasne analize, istraživanja, strategije države po pitanju usmeravanja ovih učenika, ne postoje. Bez obzira što imamo niz fantomskih institucija i nadležnih tela čiji je to posao (ZUOV, ZVKOV, Nacionalni prosvetni savet), sve je prepušteno sadašnjem trenutku i vrlo neregularnim uslovima prema svedočenju učenika, roditelja i nastavnika iz različitih krajeva države. Jasno je da neobrazovana vlast iznikla iz radikalskog stava i kupljenih, ukradenihi i neutemeljenih diploma nikada neće raditi u korist prosvećivanja i obrazovanja dece Srbije.
RO za obrazovanje Srbija centra
