Beogradski odbor Srbija centra (SRCE) iskazuje ozbiljnu zabrinutost da bi se izgradnja Linije 1 Beogradskog metroa i posebno Depoa na Makiškom polju, pri postojećoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta, a na koju je Ministarstvo zaštite životne sredine u martu 2022. godine dalo saglasnost, negativno odrazila na životnu sredinu i naročito da bi moglo doći do trajne kontaminacije vodoizvorišta (savskog jezera sa fabrikama vode i ostalim vodo-tehničkim postrojenjima i sistemima), i tako negativno uticati na zdravlje građana, koji se odatle se snabdevaju pijaćom vodom.
SRCE upozorava na i od ranije poznata, opasna zagađenja Makiškog polja sa njegove druge, jugoistočne strane – iz pravca obodnih čukaričkih naselja, što se takođe mora uzeti u obzir pri oceni stanja i planiranju i propisivanju mera zaštite životne sredine pri gradnji metroa i pratećih objekata i saobraćajnica razne namene i kategorija.
„To se naročito odnosi na izradu obodnih (otvorenih) kanala i atmosferskih kolektora, i kanalizacione mreže. Mada, i ovde moramo biti svesni da površinski vodosabirni kanali nikako sami ne rešavaju zaštitu vodoizvorišta imajući u vidu geološki sastav tla poteza Makiš i dubinu (kotu železničkih šina) od 20-30 metara od spoljne kote tla“.
Zbog toga Gradski odbor SRCE zahteva da nadležni organi i institucije preduzmu hitne mere obustavljanja zagađenja Makiškog polja i da se izvrši sanacija učinjenih ekoloških šteta.
Od nekih, vidljivih zagađivača Makiškog polja iz pravca Čukarice najveći kanal je onaj koji se pruža niz padinu između stambenih i poslovnih objekata, paralelno sa ulicom Vodovodskom, sve do ulice Milorada Jovanovića, a potom se ispod ove ulice sadržina cevima sprovodi direktno u Makiško polje, koji nadalje nije regulisan. Кanalom neprestano teče zamućena otpadna voda crvenkaste boje sa nepodnošljivim smradom na fekalije. Crvena boja ukazuje i na to da se u kanal osim atmosferske i fekalne kanalizacije ispuštaju i nege druge štetne materije. Mesto izliva u polje ovako zagađenih otpadnih voda se nalazi na oko 470 metara od planirane trase Linije br. 1 beogradskog metroa, na oko 550 od sadašnje stare fabrike vode u Vodovodskoj i na oko 2800-3000 metara od savskog jezera i fabrike vode „Makiš 1“, „Makiš 2“ (i planiranog „Makiš 3“) i reni bunara.
Ništa manji problem su kišne i bujične vode koje se, uglavnom zbog nedovoljnih kapaciteta ulične kišne kanalizacije, slivaju od čukaričke vododelnice ka polju. To, naravno, samo po sebi ne bi bio problem da su na najnižoj slivnoj koti izgrađeni prihvatni sistem odvodnih kanala i kolektora.
