Uobičajeno je kada se ide u posetu kod Srba, na krsnu slavu pogotovo, da se razmene pokloni. Pa gost donese poklon domaćinu ali i dobar domaćin gostu uzvrati svojim poklonom kojeg gost ponese sobom kući. E ta dobra iskonska tradicija u Srba je izostala onomad prilikom poslednje ovogodišnje posete Predsednika Vučića Elektromrežama Srbije (EMS). Očekivala je tehnički neobrazovana direktorka EMSa Jelena Matejić da joj Vučić u goste donese, ako ništa drugo a ono bar rešenje za previsoke napone u prenosnoj mreži koji razaraju opremu na 400 kV više od decenije i koji u zakonski nedozvoljenoj formi iz godine u godinu traju sve duže. I sve intenzivnije devastiraju imovinu građana Srbije! A očekivala je Matejić da će ovaj gorući problem da joj reši ko drugi do Predsednik lično jer on sve najbolje zna. Ali mućak.
I evo celu deceniju niko ne snosi nikakvu odgovornost za neregularan rad prenosnog sistema, krivičnu pogotovo ne. Mada, trebalo bi. Moralo bi. I sigurni smo snosiće vrlo brzo! Jer celo vreme kriminalno-koruptivne SNS-SPS vlasti od 2012. godine na čelu EMSa su bile samo dve osobe: Predsednikov kum Nikola Petrović i Jelena Matejić. Što olakšava pronalaženje direktnih krivaca i lica odgovornih za ovakav nedozvoljen decenijski rad prenosne mreže kako tehnički tako i zakonski! Što bi se reklo, pala knjiga na dva slova. A u kojoj meri je značajna činjenica neregularnog rada srpskog prenosnog sistema, i da je to Damaklov mač nad celim elektroenergetskim sistemom Srbije, mogla bi se gospoda iz EMSa informisati u brojnim analizama koje su sprovele vlade Španije i Portugala apropo blackout-a koji je ove zemlje zadesio aprila 2025. godine. I gle čuda, nekako ključni element i uzrok tog raspada njihovih elektroenergetskih sistema upravo previsoki naponi u prenosnom sistemu! I da, ovo su zaključili eksperti za elektroenergetske sisteme koje je angažovala Vlada Španije. Dakle nije to samo zaključak Resornog odbora za energetiku (RO) Srbija centra (SRCE). Ovo poslednje čisto da se gospoda iz EMSa ne zalete pa da i za špansko-portugalski blackout, kojeg su izazvali previsoki naponi, pred srpskim sudstvom ne utuže RO SRCE i njegove članove. Kao onomad za nedozvoljeno previsoke napone u prenosnoj mreži EMSa. Jer previsok napon je previsok napon bio on španski, portugalski ili srpski gospođo Matejić, gospodo koji upravljate EMSom.
S druge strane, doduše nije imala ničim iole ozbiljnim ni da direktorka EMSa impresionira Predsednika. Teško da je specijalna staklena pregrada, koja tobož stvara impresivne sigurnosne uslove za rad dispečerskog osoblja, nešto što je fasciniralo Predsednika koji je fakat očekivao više. Mada je od celog EMSa jedino funkciju tog staklenog zastora nekako i mogao kukavac sinji da razume, ostalo ič! Baš kao i domaćica ove predstave, v.d. direktora EMSa (budući da joj je drugi mandat direktorke istekao u decembru 2025. godine mada to bahatoj Matejićki ne smeta da se i dalje u javnosti predstavlja kao direktor iako to zakonski formalno nije). Nekako joj ova uloga domaćice, obzirom na formalno obrazovanje spram pozicije prve violine EMSa koju su joj obezbedili SNS i kum Nikola (jer niko drugi iole ozbiljan to svakako nikada u životu učinio ne bi, na pamet nikome ne bi ni palo), ipak za nijansu malo bolje stoji. Kad bolje razmislimo zaista je tako. Da nije tu gde je šteta za državu Srbiju bi se merila manjom stotine miliona evra.
I na kraju tresla se gora rodio se miš. Od očekivanja apropo EMSa ne bi ništa. Ni onoga što su lojalne grupe simpatizera na čelu EMSa očekivale niti pak od očekivanja Predsednika koji je uveliko u predizbornoj kampanji. Iskoristio je Predsednik na ovom otužnom balu priliku što su kamere njemu samo odanih medija prisutne i okrenuo priču na onu vodenicu gde se mnogo mnogo bolje razume a to su geopolitika, naoružavanje, rat na Bliskom istoku. Uz uveravanje hipnotisanog auditorijuma da se ne brine jer graška imamo dovoljno, najviše u istoriji Srbije. Kao uostalom i sve ostale globalne ozbiljne teme koje muče ceo svet. To će on da rešava jer kod kuće je sve već uništeno, pardon rešeno. Sve je devastirano i uništeno do neprepoznatljivosti. Nema čovek nameru da se bavi srpskim tricama i kučinama. Mora da se igra geopolitička utakmica, tu nam baš ide, baš nas krenulo. I da konačno da ključni doprinos svetskom miru, da prizove pameti Putina i Zelenskog, izmiri ove posvađane na Bliskom istoku preko braće Sija i bin Zajeda jer niko sa njima nije u takvim bratskim odnosima, tako bliskim, kao on. Mada mu vojni savez ozbiljnih vojnih moćnika u našem okruženju nikako ne da da mirno spava. A u tom savezu ne zna se ko je opasniji vojno. Da li Kurtijeve ilegalne trupe koje intenzivno naoružava Erdogan lično-takođe veliki brat našeg vrlog Predsednika. Da li pak ove elitne jedinice iz Albanije nadaleko poznate i priznate. Ili možda ove hrvatske falange zbog kojih komšije nemaju dovoljno konobara a letnje turistička sezona tek što nije pa u bele uniforme sve sa leptir mašnama regrutuju čak i Srbe širom Srbije i Republike Srpske. Pošto Srba iz Hrvatske praktično da više i nema za mobilizaciju jer su strateški povučeni, upravo mudrom taktikom Šešelj-Vučić, sa linije Karlovac-Karlobag-Virovitica iscrtane baš radikalskim plajvazom.
Ružičasta bajka se nastavlja. Mada nije baš za smejanje. Jer kako onomad, za vreme nekih drugih grandioznih studentsko-građanskih protesta u Srbiji, sada već davne ֗91, u sitne sate pred zoru u skupštinskom zdanju reče jedan ugledni socijalista: samo se Vi smejte ali priča ima tužan kraj. Priča radikalska jeste tužna evo već petnaest godina za Srbiju. I to i u drugom poluvremenu. Plus deset godina prvog poluvremena. Kako onomad kukavni Marko Đurić izjavi da vodimo 5:0 mada sada nekako više ne pominje šta na semaforu piše. Prvo radikalsko poluvreme se završilo 2000te sa sve dobro poznatim rezultatom. Žalosno poluvreme da žalosnije biti ne može. Ali u podeljenim ulogama, na SNS lojaliste i obespravljene građane koji vape za slobodom, u Srbiji je potpuno jasno ko će ubrzo biti tužan. Jer tuga menja stranu velikom brzinom. Nezaustavljivo.
