Hapšenje Veselina Milića nije samo hapšenje jednog visokog policijskog funkcionera. To je hapšenje jedne slike države koju je Srpska napredna stranka godinama pravila: države u kojoj se policija ne gradi kao služba građana, nego kao produžena ruka vlasti, lojalnosti i straha.
Veselin Milić nije pao s neba. On je proizvod sistema. Završio je policijske škole, bio načelnik beogradske policije, bio savetnik predsednika Republike za borbu protiv kriminala. Učili su ga da puca, hapsi, komanduje i sluša naređenja. Samo ga, izgleda, nisu naučili onome bez čega policajac postaje opasnost za društvo: poštenju, dostojanstvu, odgovornosti i obavezi da štiti građane, a ne moćnike.
Ako je tačno ono za šta se sumnjiči – da je umesto da prijavi zločin i pomogne hapšenju, učestvovao u prikrivanju učinioca – onda Srbija više nema samo problem kriminala. Srbija ima problem države koja je kriminal pustila u svoje najosetljivije institucije. Čovek koji je trebalo da bude prvi policajac Beograda osumnjičen je da je uradio upravo ono što policajac nikada ne sme: da zaštiti izvršioca umesto žrtvu.
Predsednik Aleksandar Vučić danas pokušava da se ponaša kao komentator sopstvenog sistema. Govori o istrazi, o telu nestalog A. N., o tome šta jeste ili nije pronađeno, ali ne govori ono najvažnije: ko je Veselina Milića postavljao, čuvao, unapređivao i vraćao u vrh bezbednosnog aparata? Ko je od policije napravio piramidu političke poslušnosti? Ko je odgovoran što je čovek takve biografije i takvih veza bio na mestu na kojem se odlučuje o bezbednosti Beograda?
Vučić ne može da prisvaja svaku policijsku akciju kada mu služi za propagandu, a da beži od odgovornosti kada se pokaže da vrh policije smrdi na kriminal. Ne može se država voditi kao privatna kancelarija, a odgovornost prebacivati na „pojedince“ kada sistem eksplodira.
Ministar policije bi u svakoj ozbiljnoj zemlji već podneo ostavku. Umesto toga, građani gledaju bežanje od odgovornosti, institucionalno ćutanje i pokušaj da se skandal pretvori u još jednu kontrolisanu vest. Zdravstveni problemi ne mogu biti politički zaklon. Kada se hapsi načelnik beogradske policije, ministar ne može da nestane iz javnosti – mora da ode sa funkcije.
Opštinsko Povereništvo Savskog Venca stranke SRCE zahteva potpunu, nezavisnu i javnosti razumljivu istragu: ko je znao, ko je ćutao, ko je štitio, ko je naredio, ko je prikrivao i ko je politički omogućio ovakav raspad bezbednosnog sistema.
Ovo nije samo slučaj Veselina Milića. Ovo je slučaj države koja je zaboravila razliku između policije i mafije. Srbija neće biti bezbedna dok se ne razmontira režim koji je institucije pretvorio u zaklon za svoje ljude, svoje poslove i svoje tajne.
Država mora da služi građanima – ili to više nije država.
