Kompanija „Srbijavoz“, koja gotovo po pravilu obustavlja železnički saobraćaj pred svaki veći opozicioni skup u Beogradu, ulazi u novi kreditni aranžman vredan čak 264 miliona evra za nabavku 30 novih elektromotornih vozova namenjenih sistemu BG voza. Kredit od Dojče banke ugovoren je uz jednogodišnji grejs period, kamatu od 0,75 odsto godišnje i rok otplate od 17 godina, odnosno kroz 34 jednake polugodišnje rate. Ukupna vrednost aranžmana, zajedno sa ugovorenim osmogodišnjim servisom nakon isteka garantnog roka, premašuje 310 miliona evra. Kompletan kreditni aranžman zaključen je između Republike Srbije, koju zastupa Ministarstvo finansija u ime korisnika kredita „Srbijavoz“, i Dojče banke, uz podršku španske izvozne kreditne agencije CESCE. Predviđeno je da se 85 odsto vrednosti projekta finansira iz kredita pokrivenog garancijom CESCE, dok će preostalih 15 odsto obezbediti „Srbijavoz“ iz sopstvenih izvora, odnosno dodatnim komercijalnim kreditom. Za taj deo finansiranja „Srbijavoz“ će uzeti kredit od Banke Poštanska štedionica u iznosu od 46,9 miliona evra, uz kamatu od 1,9 odsto godišnje, jednogodišnji grejs period uz garanciju Republike Srbije, odnosno svih građana Srbije. Prema ugovoru, prvi voz trebalo bi da bude isporučen tek nakon 43 meseca od avansnog plaćanja, dok je rok za isporuku poslednjeg voza 58 meseci, odnosno gotovo pet godina.
Upravo zato nameće se nekoliko ozbiljnih pitanja na koja javnost zaslužuje odgovor. Prvo, u obrazloženju predloga zakona navodi se da je postojeći vozni park „u velikoj meri zastareo“, sa čestim kvarovima, zastojima i visokim troškovima održavanja, dok se kao jedan od ključnih razloga za hitnu nabavku novih vozova navodi predstojeća izložba EXPO 2027 i očekivano povećanje broja putnika. Međutim, ako je EXPO jedan od glavnih razloga za ovu investiciju, kako je moguće da prvi vozovi neće biti isporučeni ni do početka same izložbe? Zašto se onda javnosti upravo EXPO predstavlja kao opravdanje za projekat vredan više od 300 miliona evra? Da li se iza još jednog „strateškog projekta“ zapravo krije novi model izvlačenja novca iz državnog budžeta kroz ogromne javne nabavke, dok se građanima plasira priča o modernizaciji i razvoju?
Drugo, kako je „Srbijavoz“ uopšte procenjen kao kreditno sposoban za preuzimanje ovakvih finansijskih obaveza, kada je prema dostupnim podacima u 2025. godini ostvario gubitak od oko 16 miliona evra, čak osam puta veći nego 2024. godine, kada je minus iznosio 2,2 miliona evra. Posebno zabrinjava činjenica da preduzeće, uprkos državnim subvencijama od gotovo 40 miliona evra tokom prošle godine, beleži ogromne finansijske gubitke, dok država istovremeno garantuje za nove stotine miliona evra zaduženja. Na osnovu kojih analiza je utvrđeno da je ovakav aranžman održiv? Ko je procenio da je realno očekivati likvidnost i profitabilnost preduzeća koje već posluje sa ozbiljnim minusom? I na kraju, ko će snositi odgovornost ukoliko trošak ovog aranžmana ponovo bude prebačen na građane Srbije?
Odbor za borbu protiv korupcije Srbija centra (SRCE) smatra da je reč o nastavku ustaljene prakse vlasti u kojoj se veliki infrastrukturni i javni projekti koriste kao paravan za koruptivne poslove i politički kontrolisane javne nabavke. Umesto stvarnog razvoja železničke infrastrukture i unapređenja usluga za građane, Srbija ponovo dobija višegodišnje zaduživanje, netransparentne finansijske konstrukcije i projekte čija se opravdanost zasniva isključivo na političkoj propagandi. Ovaj slučaj predstavlja još jedan dokaz da se pod firmom EXPO projekta u Srbiji danas može opravdati gotovo svako trošenje javnog novca, bez ozbiljne kontrole, bez odgovornosti i bez jasnog interesa građana. Nakon promene vlasti, svi odgovorni za eventualne zloupotrebe i štetne ugovore moraće da snose zakonske posledice.
