Gospođo Đedović Handanović,
Nije primereno i nije dobro, niti za Vas, naročito ne za građane ove države, da za odgovor na naša pitanja vezana za opravdanu zabrinutost zbog rasprodaje nacionalnih rudnih bogatstava koju vršite pod mističnim okolnostima i uslovima (pored energenata i vode ključnih restursa za održanje života i time opstanak svake države i teritorije) tražite pomoć od ovakvog medija kako bi preneli Vaš (vrlo nemušti) odgovor. Tačnije pokušaj da nešto odgovorite. Pa je ispalo kakav glasnik takva i informacija. Ni na jedno od ukupno sedam postavljenih pitanja u našem saopštenju odgovor niste dali. I to može tako danas. Budite sigurni da sutra neće moći i sutra ćete itekako na svako od postavljenih pitanja morati odgovoriti. Odgovaramo na to što nam rekoste, a verni Vam Informer prenese, da ne biste Vi ili verni sledbenici misli i čitaoci ovog tabloida zaista pomislili da ste nekog ućutkali.
Šta vas je to toliko razljutilo kod naših pitanja? To što je rečeno da je Srbija sa aktuelnim vlastima postala rudarski Eldorado. Ne da je Srbija postala rudarski Eldorado za strane rudarske kompanije, nego još sa popustom u (Vašoj) predugoj sezonskoj akciji. I mogli ste ministarko malo prevesti i zbog javnosti pojasniti šta ste hteli reći da „takvi podaci nisu „dodeljeni“ kompaniji Ziđin od strane države kao privilegovana informacija (napomena: odnosi sa na pitanje o sticanju 100% vlasništva na zlatonosnom reviru Čukaru peki), već su bili deo projektne i korporativne dokumentacije prethodnih nosilaca prava, u koju je Ziđin ušao kroz preuzimanje vlasničkih udela“, navodi se u tekstu. Evo, da Vas podsetimo na neke činjenice:
- Pre strateškog partnerstva sa Kinezima i dokapitalizacije 2018. godine, Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB Bor) bio je u 100% vlasništvu Republike Srbije kao državno preduzeće (mineralni resursi su javno dobro i džavna svojina).
- Nakon sprovedene dokapitalizacije 2018. godine, struktura vlasništva je izmenjena na sledeći način: 63% udela preuzela je kineska kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining Group), koja je postala većinski vlasnik, dok je 37% udela ostalo je u vlasništvu Republike Srbije.
- Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije tokom 2018. godine bio je SPS kadar Aleksandar Antić (od 2014. do 2020. godine).
Dakle, do 2018. godine nema “prethodnih nosilaca prava”, nema njih više, nego je bio jedan prethodni nosilac prava i vlasnik RTB Bor, a to je bila Republika Srbija. A “preuzimanje vlasničkih udela”, u obimu kako je gore navedeno, je usledilo posle odluke tadašnje i sadašnje vlasti (gde je od posebnog značaja odgovor na pitanje da li je dokapitalizacija “povukla” 63 % vlasništva u korist kineske kompanije).
- Kineska kompanija „Zijin Mining Group“ ima u Srbiji dve svoje kompanije: “Serbia Zijin Copper” d.o.o Bor (u čijem je vlasništvu navedenih 63% bivšeg RTB Bor) i koja eksploatiše rudnike „Veliki Krivelj“, „Jama“, „Cerovo“ i „Majdanpek“. To su rudnici, kopovi koji su bili aktivni i pre dolaska kineza. Druga kompanija je „Serbia Zijin Mining” d.o.o. Bor koja se osniva 2019 godine i postaje 100% vlasnik lokacije Čukaru Peki i prethodno otkrivenog i overenog zlatonosnog rudnog tela!!!
- Istražni geološki radovi na ležištu Čukaru Peki započeti su još u vreme SFR, kasnije intezivirani i završeni oko 2010. godine, kada su količine i sastav rude overeni. Bilo je izgrađeno i jedno rudarsko okno. Tadašnji ministar ekonomije i jedan predsednički kandidat su govorili kako će rudnik zlata Čukaru Peki oporaviti ceo RTB Bor pa i celu srpsku privredu. Sve je, dakle, bilo završeno mnogo pre nego što je “Zijin” i došao u Srbiju. Kad je „Serbia Zijin Mining” 2019. godine došao u posed ovog rudnika, potpuno spremnog za eksploataciju, nije bilo potrebe da uradi ni jednu jedinu istražnu bušotinu, niti je uradio!
Konačno, ključno pitanje: jesu li Kinezi i „Serbia Zijin Mining” d.o.o. Bor (osnovana godinu dana pošto je “Zijin” preuzeo RTB Bor) gledali u pasulj kad su se opredelili da baš u Čukaru Peku bude 100 % u njihovom vlasništvu – ili su možda gledali i u neke papire..?
Kažete „takvi podaci nisu „dodeljeni“ kompaniji Ziđin od strane države kao privilegovana informacija (naša napomena: odnosi sa na pitanje o sticanju 100% vlasništva na zlatonosnom reviru Čukaru Peki), već su bili deo projektne i korporativne dokumentacije prethodnih nosilaca prava, u koju je Ziđin ušao kroz preuzimanje vlasničkih udela”. Da li ste sigurni da je to baš tako? Usput još, za koliko novaca je prodat rudnik zlata Čukaru Peki? Ako je bio “deo projektne i korporativne dokumentacije” tim još gore – pošto Čukaru peki nije formalno bio u sastavu RTB Bor!! Kakve je veze tada Čukaru Peki imao sa “Ziđinom”..?
- Rekli ste “ da je u Srbiji u poslednjih više od 20. godina otvoren jedan rudnik”. Gospođo Đedović Handanović, na Internet strani koju ste koristili (pisala AI) lepo stoji da je to rudnik Čukari Peki i da je otvoren 2003. godine. Dakle, gospođo ministarko, nije to nikakav novi rudnik, nego je rudnik koji je pripremila i otvorila ova država pre 23 godine, a koji ste Vi predali “Ziđinu” (gde je posle preuzimanja 2019. godine puna eksploatacija počela 2021. godine).
- U vreme SR Jugoslavije, odnosno Državne zajednice Srbije i Crne Gore, podaci o rezervama mineralnih sirovina (Bilans mineralnih resursa i rezervi, resursa i rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa određenih klasa), dakle do juna 2006. godine, imali su najviši stepen tajnosti – “DRŽAVNA TAJNA” (koja se, prema Zakonu o tajnosti podataka, određivala radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije). Kakav status danas imaju ovi podaci? Šta javlja Informer?
