Vlast je Srbiju neznanjem i korupcijom dovela na ivicu energetske provalije i ugrozila energetsku bezbednost države u svim segmentima energetike, a kada je u pitanju naftni sektor- nerešeno pitanje NIS skoro dve godine unazad.
Sudbinu NIS, koji je od krucijalnog značaja za građane i privredu, za stolom rešavaju USA, Rusija, Mađarska, do juče UAE. Za to vreme Srbija je unižena ispod stola i čeka da sa stola padne neka mrvica.
S druge strane, rezultat SNS-SPS politike jeste da deceniju i po građani Srbije plaćaju naftne derivate među najskupljima u Evropi naspram njihovih prosečnih primanja. A glavna komponenta u strukturi cene derivata je ekstremno visoka vrednost akciza. U poslednjim mesecima mandata Vlada u ostavci kreće u realizaciju naftovoda ka Mađarskoj, koji nije prioritet Srbije na njenom putu ka EU.
Naša rešenja za ove ključne probleme u naftnom sektoru Srbije su:
1. Rešićemo odmah pitanje NIS po ugledu na ostale evropske države (kada je u pitanju sankcionisana ruska imovina) i to po predlogu zakona koji su Skupštini Srbije 23. decembra 2025. godine uputili na usvajanje SRCE i SSP, a što je vlast opstruisala celo vreme. Suština ovog predloga je da Srbija preuzima upravljanje NIS. Paralelno sa ovim iniciraćemo razgovore sa ruskom stranom kako bi se konačno podvukla crta na aranžman-međudržavni sporazum iz 2008. godine u kojem je NIS bio ključni element. Sagledavanje svih obaveza ugovornih strana i ispunjenje/neispunjenje istih. Na kraju, finalni račun po kojem će se tačno znati ko kome i koliko treba da plati. I to sve po proklamovanom kriterijumu gospodina Lavrova da rešenje za NIS mora da bude doneto na osnovu kriterijuma pravednosti. Srbija apsolutno nema nameru da bilo kome šta otima. Ali, isto tako, Srbija mora biti prva koja će zaštititi svoje krucijalne interese. A nikakve dileme nema da je NIS zasigurno jedan od takvih interesa. U slučaju da se ipak desi dogovor ruske strane sa MOL o kupoprodaji NIS, za šta realno postoji minimalna verovatnoća, Srbija će u tom slučaju iskoristiti svoje ugovorno pravo preče kupovine.
2. Akcize na naftne derivate će biti na nivou proseka istih u EU.
3. Diversifikovaćemo snabdevanje sirovom naftom pravcem ka Rumuniji umesto prema Mađarskoj, što je u skladu sa proklamovanom politikom u naftnom sektoru EU.
Skoro dve godine SNS-SPS vlast, svakim danom zaogrnuta sve više šinjelom Šešeljevog radikalizma, nastavlja da se kocka sa urušenom energetskom bezbednošću Srbije. Do poslednjeg čipa. Čekajući da nam problem reši neko treći ne shvatajući da se od tuđe sveće ne vidi baš dobro. I sve to u uslovima koji se poslednjih meseci ekstremno komplikuju zbog ratnih zbivanja na naftnom Bliskom istoku.
Ruska strana je do danas još više učvrstila svoj stav da praktično i nema nameru da se odrekne većinskog paketa vlasništva u NIS. To je za njih dominantno geopolitičko sidro u ovom delu Evrope. Stoga je njima kupovina vremena do daljnjeg izvesno jedina realna opcija. Oni svakako smatraju da im aktuelne bliskoistočne okolnosti idu na ruku.
Drugi razlog opravdane sumnje u pozitivan ishod pregovora ruske strane i MOL je da, čak i da su ruske namere po pitanju izlaska iz vlasništva NIS iskrene, a ne kao što mi mislimo da nisu, prodaja MOL sa Orbanom na vlasti i bez Orbana na vlasti su dve krucijalno različite kategorije.
Jasno je, na neki način i logično, da su trenutno i prodavac i potencijalni kupac NIS u ovoj beskonačnoj sagi opredeljeni na kupovinu vremena a ne na stvaran, ozbiljan pregovarački proces usmeren na uspešno finalno rešenje OFAC zahteva za NIS. Kupovina vremena očigledno svima njima ide na neki način u prilog. Jedino Srbiji to ne ide u prilog. U sadašnjim uslovima, pod pretpostavkom da OFAC ne dozvoli dodatni rok za „pregovore“ Gaspromnjeft – MOL ili ne produži operativnu licencu za rad NIS, Srbija definitivno brzo dolazi u bezizlaznu situaciju po pitanju snabdevanja naftnim derivatima.
Dalje, poslovanje NIS u uslovima OFAC sankcija koje se samo prolongiraju, ima za posledicu da su veletrgovci naftom manje zainteresovani da rade sa stranom koja ima vremenski ograničene uslove poslovanja kao što je trenutno to slučaj sa NISom. I na kraju, ne smemo zaboraviti da nas, u situaciji dogovora Gaspromnjeft-MOL (da se to nekim čudom ipak desi) i odobrenja istog od strane OFAC, čeka još jedan krug pakla sa upitnim ishodom a to je saglasnost antimonopolske komisije EU. Srbija zaista više nema vremena za čekanje. A ni potrebe.
