Kriminalci ne pitaju gde se završava granica Srbije, a počinje granica druge države. Krijumčare oružje, prebacuju novac i povezuju svoje mreže širom regiona i Evrope. Zato policija mora da prati njihove tragove i deluje preko granica.
To pokazuje i operacija Trigger X, sprovedena od 22. juna do 5. jula u 17 zemalja, pod koordinacijom Interpola, uz učešće Europola, Fronteksa i drugih partnera. Zaplenjeno je 2.823 komada lakog i malokalibarskog oružja, gotovo 400 ručnih bombi i drugih eksplozivnih sredstava i više od 40.000 komada municije. Prijavljena su 152 hapšenja.
U Srbiji je zaplenjeno 68 ručnih bombi prokrijumčarenih iz BiH. Otkrivena je i radionica u kojoj su gasni i startni pištolji prepravljani u pravo vatreno oružje.
Operacija je sprovedena uz finansijsku podršku EU i Nemačke. EU ulaže u bezbednost našeg regiona, a Srbija u toj borbi učestvuje kao partner, ali bez mesta i prava glasa u Upravnom odboru (UO) Europola. To je razlika koju vlast mora da objasni građanima.
Kao članica EU, Srbija bi imala svog predstavnika sa pravom glasa u UO Europola i učestvovala u odlučivanju o radu i prioritetima te agencije. Članstvo ne bi automatski rešilo svaki slučaj, ali bi Srbiji omogućilo da ravnopravno učestvuje u donošenju odluka koje oblikuju evropski odgovor na bezbednosne pretnje.
Krijumčarenje oružja ne staje na granicama Srbije, BiH, Crne Gore ili Severne Makedonije. Zato su nam potrebni dobri odnosi sa susedima i punopravno mesto u evropskim bezbednosnim mehanizmima.
Za zastoj na evropskom putu odgovornost snosi politika vlasti, a ne Brisel. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan novi pregovarački klaster. Evropska komisija ocenjuje da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, ali napredak zavisi i od stvarnih rezultata u oblasti vladavine prava i ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.
Upravo tu vlast nije pokazala rezultate kakvi se očekuju. Izmene pravosudnih zakona početkom 2026. uklonile su neke postojeće garancije samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti pravosuđa. Naknadnim merama otklonjen je značajan deo problema, ali zabrinutost za samostalnost tužilaštva ostaje. Istovremeno, Srbija nije u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU.
Članstvo nije samo tehnički spisak obaveza, već i politički izbor koji podrazumeva prihvatanje zajedničkih pravila i odgovornosti. Vlast se zato ne može pozivati na tuđe blokade, već mora da odgovori zašto reforme kasne i šta konkretno namerava da promeni.
Cena takve politike je i to što Srbija ostaje izvan punopravnog odlučivanja u evropskim bezbednosnim institucijama, dok građani s pravom očekuju efikasnu borbu protiv kriminala i institucije kojima mogu da veruju.
SRCE zato traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova u prvih 100 dana rada novog saziva Narodne skupštine podnese Odboru za odbranu i unutrašnje poslove javni izveštaj o saradnji sa Europolom i planu za suzbijanje krijumčarenja oružja. Tražimo i da vlast jasno saopšti koje će mere preduzeti i u kojim rokovima da bi ispunila obaveze iz poglavlja 23 i 24.
Svaka buduća vlast mora da pokaže da su joj evropski put i bezbednost građana stvarni prioriteti, a ne prazna obećanja, kakvih smo imali do sada.
RO za odbranu i unutrašnje poslove
