Ono što je bilo zaista prijatno iznenađenje jeste da su se na Konferenciji našli praktično svi opozicioni akteri u političkom životu Srbije i to u dijalogu koji je bio konstruktivan, usmeren i obećavajući. Zapravo, ovaj „sto promena“ je na neki metaforičan način predstavio jedinstvo opozicionih političkih učesnika Srbije. Za mene, lično, bila je privilegija i zadovoljstvo sedenje „za istim stolom“.
U ponedeljak 19.10. 2026. u „Kući ljudskih prava“, Kneza Miloša 4, u Beogradu, održana je Konferencija o poziciji i pravima žena u političkom životu Srbije. Konferenciju je organizovala gospođa Brankica Janković (istraživač i ekspert za rodnu ravnopravnost i ljudska prava) zajedno sa predstavnicima Beogradske otvorene škole, Centra za ravnopravnost i bezbednost, u okviru „EU – resurs centra za civilno društvo u Srbiji“. Na panel diskusiji su učestvovali: Tihomir Stanić, glumac, kandidat za poslanika na Studentskoj listi, doc. dr Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno – levog fronta, Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog Pokreta Srbije, prof. dr Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka i moja malenkost. Predstavljala sam Forum žena Srbija Centra. Moderatorka je bila Jelka Jovanović koja je inače programska koordinatorka Centra za ravnopravnost i bezbednost. Gospođa Janković je predstavila istraživanje koje je sprovela sa dve fokus grupe i četiri polustruktuirana intervjua žena političarki koje se bave politikom sa različitih aspekata i pozicija. Pri čemu su neke javno izložene, a neke ne, u zavisnosti od njihovih političkih funkcija i mesta odakle dolaze. Rezultati ankete su otvorili apsolutan prostor za dijalog i razmatranje nasilja koje žene eksplicitno trpe u javnom političkom prostoru Srbije.
Ono što je bilo zaista prijatno iznenađenje jeste da su se na Konferenciji našli praktično svi opozicioni akteri u političkom životu Srbije i to u dijalogu koji je bio konstruktivan, usmeren i obećavajući. Zapravo, ovaj „sto promena“ je na neki metaforičan način predstavio jedinstvo opozicionih političkih aktera Srbije. Za mene, lično, bila je privilegija i zadovoljstvo sedenje „za istim stolom“.
Mislim da suštinska stvar za učešće žena u političkom životu Srbije nije obavezna kvota od 40% prema 60% zastupljenosti osoba muškog pola, već kvalitet rada i delovanja žena. Lično, a to moj „Mali Pariz“ zna, pamti i beleži, bila sam izložena fizičkom zlostavljanju (otimanje transparenta „ ruke su vam krvave“), zatim dahtanju, huktanju, dobacivanju odbornika SNS – a, prozivanju političke stručnosti i pismenosti ali i digitalnom zlostavljanju. Nažalost, prava mera podrške i odgovora na ovu ustrojenu mizoginiju i seksizam ne postoje niti na lokalnom, niti na republičkom nivou. Žene u politici su prepuštene same sebi. Njihovo učešće u politici bi se moglo opisati komentarom „ako žena nosi kratku suknju, to je poziv za silovanje“ odnosno „ako je već ušla u politiku, pristala je na svaku vrstu zlostavljanja“. Želela bih da naglasim da se značajno razlikuje maltretiranje na lokalnom i republičkom nivou, budući da imam iskustva i sa radom u Parlamentu, ali i sa funkcionisanjem u Skupštini Grada, jasno je da je ovaj drugi pritisak mnogo strašniji, veći i personalniji u malom gradu. U tvom gradu, te „lupaju“ prozivaju“, „dozivaju pameti“, vređaju, ponižavaju, omalovažavaju, a ti ostaješ veran svojim stavovima, principima i moralnoj vertikali. Svim onim što je duboko utemeljeno u tvojoj prodici, obrazovanju i vaspitanju. Nije lako.
Posebno je kompleksno digitalno zlostavljanje, koje se može odvijati na četiri načina (pri čemu je po pravilu, suprotna napadujuća strana anonimna, ili si ti već blokiran na profilu sa kojeg dolaze uvrede, te nisi u stanju ni da odgovoriš). Prvi nivo je da napišeš ili izložiš svoj politički stav na svom profilu i da dobiješ salvu uvreda, Drugi nivo je da se pojaviš na zvaničnom profilu stranke i da po tebi, tamo „opletu“ uzduž i popreko, bez bilo kakvih utemeljenih i činjenica. Poseban nivo nasilja, Treći nivo je formiranje vizuala i zapisa o tebi na profilima koji nemaju poreklo i koji su anonimni, ali su spremni da bustuju svoje izjave, Četvrti nivo je slanje ličnih uvredljivih, često i pretećih poruka u tvoj DM. Tu se situacija može značajno promeniti jer su digitalna zlostavljanja sve lakša za otkrivanje, a uskoro, nadam se i za sankcionisanje. Ja se ya sada nosim stavom da opravdam poverenje nekih sjajnih ljudi koji su me delegirali, nekim roditeljima mojih učenika, nekim tetkama, komšija,a ozbiljnim stručnjacima, učenicima, porodici, deci, suprugu i da sve ove digitalne napade stavim na ignor.
Čak su i teme u političkom prostoru podeljene na muško i žensko pero, na meke i tvrde teme. U Parlamentu ćete skoro po pravilu čuti kako muškarci govore o ekonomiji, oružju, vojsci, policiji, energetici, korupciji (čas izuzecima), a žene su zadužene uglavnom za prava dece, prosvetu, obrazovanje, kulturu, ekologiju, ravnopravnost polova, porodicu…
Ono što svakako svi možemo da primetimo da u politici Srbije praktično ne postoje žene koje se aktivno bave politikom iz ruralnih sredina. Pretpostavljam da bi moralo mnogo da se „planinari“ do takve i te slobode žene na selu. A ima ih dosta, bistrih, visprenih, oštroumnih, koje bi itekako umele da brane i stavove i prava naroda. Posledica celog ovog „rašomona“ na srpski način jeste sledeći:
-
Žene ulaze u političke strukture, ali ostaju neme i ćute pred izazovima, ispunjavajući kvotu, jer ne žele da budu javno izložene i da nastradaju;
-
Posledica strašnih sudbina političarki koje su već doživele neko maltretiranje je da se NOVE ŽENE NE UKLJUČUJU
-
Najgora posledica ovog maltretiranja na srpski način, jeste da najveći broj žena napušta političku scenu Srbije (ne zato što misle da ne mogu ništa da učine, već zbog toga što pritiske ne trpe samo one, već i njihovi muževi, deca, prijatelji i šira porodica).
Verujem i znam da je ženama Srbije koje su u poltici potrebna velika, široka i nepodeljena porška, kako lična, tako i institucionalna i to kroz
-
Poštovanje zakonom propisanog političkog etičkog kodeksa
-
Digitalnu podršku, kada se nađe pred nizom nepoznatih digitalnih profila koji je neargumentovano vređaju.
-
Psihološka podrška (kao da se nosi sa tolikim pritiskom koji se odslikava i na njen provatan, i javni život, a često i na stručnu karijeru)
-
Jasan i izgrađen sistem međunarodne podrške prema evropskim standardima koji bi zaštitio žensku političku delatnost na višem nivou.
dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik u raspuštenoj Skupštini
