Postoje osetljive teme u obrazovanju čija se aktuelnost ne smanjuje, a problem koji opisuje tema, deluje nerešiv. U moru članaka, napisanih na temu zabrane mobilnog telefona, pažnju privlači jedan uznemirujući članak od prošle nedelje. Tinejdžerka u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, ubila je majku sa više uboda nožem, kada joj je oduzela ajfon. Ima samo 13 godina i njen život bez upotrebe mobilnog je potpuno besmislen. Ona ne zna i ne ume drugačije.
Podaci GSMA (Global System for Mobile Communications koji predstavlja mobile network operators), potvrđuje da 55 odsto svetske populacije, odnosno 4,3 milijarde ljudi koristi mobilni telefon. Bez obzira na ovu značajnu cifru, ceo svet se bori sa dilemom upotrebe mobilnog telefona u obrazovanju. Svako na svoj način. Na osnovu analize preko 200 obrazovnih sistema, UNESKO i Agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu poziva na zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama u skladu sa aktuelnim istraživanjima koja su sproveli, argumentujući da „postoje dokazi da preterana upotreba mobilnih telefona smanjuje obrazovni učinak i da previše vremena za ekranom može da ima negativne efekte na emocionalnu stabilnost dece.“ Francuska, Holandija, Kina, Florida su se negde odredile prema ovom „problemu“. Kina je ograničila upotrebu digitalnih uređaja na 30 odsto tokom učenja, a Florida je pripremila predlog zakona o zabrani upotrebe društvenih mreža mladima do 17 godina, koji čeka odobrenje u Senatu. Sa druge strane, velike kompanije kao što su META i EPL obavezale su se da poštuju pravila koja kontrolišu pristup neprikladnim i potencijalno opasnim sadržajima za mlade. Kazne za nepoštovanje su drakonske i iznose preko 18 miliona funti. U celom svetu, postoji globalni problem ukršten sa nedoumicom upotrebe mobilnih telefona, a svi ga rešavaju lokalno. Čini se da je ceo svet prepušten sam sebi…
Ministarstvo prosvete u Srbiji dalo je preporuku školama da usvoje interna akta koja regulišu problem ili stav o upotrebi mobilnog telefona u nastavi. Predviđeni akti moraju da budu usklađeni sa Zakonom o osnovama sistema i obrazovanja (član 83) koji glasi: „upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhu prevare u postupku ocenjivanja jedna je od težih povreda obaveze učenika.“ Trenutno je prisutna zabrana upotrebe mobilnog telefona u Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici i Beogradu. Ova nazovi „sloboda internih dokumenata“ otvorila je prostor za potpuni haos i nesistematičnost odluka u našem obrazovanju. Pa ipak, valjalo bi poslušati i predstavnike „oštećenih“ to jest, učenike. Ukoliko anketirate učenike od 15 – 16 godina, i pomenete im oduzimanje mobilnih telefona, oni će vam reći: „Profesorka kad god mi neko kaže da je nešto zabranjeno, ja onda imam neodoljivu potrebu da kršim“. I tako je…
Buntovnici bez razloga, srednjoškolci u 9. ili 10. godini školovanja, ne vide zašto moraju da isključe telefon na času i da ga odlože u školsku torbu. Za školu, nastavnika i Ministarstvo super stvar, rešena, mir u kući, ali da li je baš tako?
Naravno da NE. Dokaz je slučaj trinaestogodišnje tinejdžerke sa početka ovog teksta. Dakle, rešenje je u uspostavljanju fleksibilnih pravila prihvatljivih za sve aktere u obrazovanju (naravno, podrazumevajući da su svi na istoj strani), učenike, nastavnike, roditelje i obrazovni sistem, kao krov kuće unutar koje se sve dešava. Kao profesor fizike svedočim brojnim radovima koji se bave upotrebom mobilnog telefona u nastavi. Učenici mogu upotrebom različitih aplikacija koristiti mobilni, u funkciji merača buke, zatim sa određenim dodacima kao pomoćno sredstvo kod simulacije holograma, spektroskopa, polarizatora, može biti sredstvo za brzo računanje i prikazivanje grafičkih zavisnosti u prirodnim predmetima, može biti dodatno sredstvo u brzoj kontroli pravopisa na drugim predmetima, izvor brzih, operativnih testova znanja i tako dalje…Mobilni telefon može poboljšati i značajno podići kvalitet nastave, ukoliko je sinhronizovan sa potrebama učenika. Rešenje nije u odbacivanju i zabranjivanju, već u KONTROLISANJU i USMERAVANJU upotrebe mobilnog telefona. Ključ je u sledeće tri stavke:
- Edukaciji nastavnika za upotrebu telefona u nastavi, uz pripremu obrazovnih paketa koje mogu da koriste.
- Obuci učenika za PAMETNU UPOTREBU pametnog telefona sa namerom da ga dožive kao značajan računar u ruci, a ne kao igračku.
- Raspisivanju konkursa od strane Ministarstva prosvete za nastavnike da bi se selekcionisali primeri najbolje prakse koje će nastavnici moći da slede.
Rešenje je u saglasju i pomirenju analognog i digitalnog, modernog i tradicionalnog u dinmičkoj ravnoteži između savremenih potreba učenika i aktuelnih znanja nastavnika.
Darvin nas je davno naučio: „Nisu opstale najjače i najinteligentnije vrste, nego one koje su bile najbolje adaptirane na promene“.
Jesmo li spremni?
dr Tatjana Marković – Topalović,
narodna poslanica i predsednica RO za obrazovanje Srbija centra
