Kad učenik ne zna lekciju, samo čeka kad će da zvoni za kraj časa. Tako je i u našoj prosveti. Čini se da svi zaposleni u obrazovanju, od ministarke prosvete do načelnika prosvete po gradovima i opštinama, direktora škola i prosvetnih savetnika, kao da jedva čekaju da se školska godina završi, pa da mirno, perući ruke od svega, odu na ,,zasluženi” godišnji odmor.
Nastavnici, takođe, sa nestrpljenjem čekaju da zvoni za kraj, želeći samo da se nekako iskobeljaju iz zamršenih disciplinskih mera, pojačanog vaspitnog rada, sve one papirologije iz koje oni uvek izlaze kao krivci i gubitnici. Samo da im do kraja školske godine ne stigne još neki nezadovoljni roditelj sa advokatom! Samo da ih nijedan sindikat policije ne propituje koje su lektire analizirali sa učenicima! Bojažljivi nastavnici odavno idu linijom manjeg otpora, povlačeći se pred drskim roditeljima, učenicima, načelnicima (manjina su, ali nisu više tako retki). Za trud nastavnicima, retko ko će reći, hvala, a zamerke će pljuštati sa svih strana.
Probni završni ispit u osnovnim školama, održan je tokom vikenda od 22. 3. 2024. do 24. 3. 2024. Ovo je 11. godina od kako se održava mala matura. Dovoljno da se svi uhodaju. Pa ipak…
Rezultate probnog završnog, učenici, roditelji i nastavnici ne mogu naći na sajtu Ministarstva prosvete. Neće ih niko pozvati u školu da zajedno analiziraju rezultate navedene provere. Koji su ciljevi ovog probnog završnog? Koji su rezultati? Šta je strategija škola posle obavljenog probnog maturskog? Hoće li završni ispit biti lakši u junu ili teži? Da li je on lakmus papir za modelovanje i artikulaciju završnog ispita u junu? Da li da uradim loše, pa da mi zadaci budu lakši na junskom ispitu ili hoću li biti kažnjen ako uradim loše? (pitaju se učenici) Koliko učenika je izabralo koji predmet u kombinovanom testu? Realna su pitanja koja postavljaju i učenici i roditelji. Jedva nekoliko učenika bira fiziku i hemiju (8 – 9 odsto) Sa druge strane, predstavnici vlasti potpisuju saradničke dogovore o nuklearnoj energiji.
Sa završnog ispita iz maternjeg jezika, posle korone ukinuto je pitanje u kome učenik treba da da pisani odgovor u par rečenica. Učenici su svoje znanje iz maternjeg jezika, sveli na zaokruživanje. Zaškripi samo kad učenik mora da napiše ime i prezime i ime škole. Taj deo testa se, (na svu sreću), ne računa.
Nema objašnjenja niti utemeljenog stava, zašto je umesto kombinovanog testa učenicima dato da izaberu test iz samo jednog predmeta (učenik bira između biologije, hemije, fizike, istorije i geografije). To svakako ne ide u prilog povezivanju znanja iz različitih oblasti i učenju sa razumevanjem. Umesto sticanje trajnih znanja, ponovo se traži bubanje za ispit.
Bez nekog posebnog komentara i strategije u naredna dva meseca, nastavnici odlaze na prolećni raspust, pa republička takmičenja – samo za najvrednije učenike i nastavnike. Da se prebrine još završni ispit za osmake i sve u svemu, kraj još jedne školske godine. Sve je u redu. To je to. Suština? Suština, očigledno, i nije u vidokrugu i delokrugu Ministarstva prosvete. Zagubila se negde usput… Kad se sumiraju svi rezultati ispita, inicijalnih testova, završnih ispita, matura, ima li jasne obrazovne strategije? Čemu služe sve ove provere?
Kad nam softveri pregledaju završne testove osmaka, kad se svi lepo upišu u željene škole, jer mesta ima, a dece nema, šta ćemo sa baš niskim nivoom stvarne, funkcionalne pismenosti učenika?
To, naravno, ide preko dodatnog angažovanja nastavnika. Nastavnici su već naviknuti da sve dodatne zadatke prihvataju bez pogovora. Da svoje subote i nedelje provode na takmičenjima ili dežurajući na ispitima, samo u sebi negodujući što nisu adekvatno finansijski vrednovani. Zaista je neverovatno da se pri obračunu zarada u prosveti ne uzima u obzir to koliko nastavnici imaju dodatnih časova kada pripremaju učenike za završni ispit. Propisan broj časova nije dovoljan. To zna svaki nastavnik koji je ipak, na kraju svega entuzijasta. Nikakav bonus ne dobijaju ni odeljenske starešine osmaka, a rade veliki i važan posao. Plata je u prosveti uvek ista, radio ne radio, pa ta sredina ,,mrtvog mora” i te kako ume da umrtvi i one najradnije.
Dok još nije zvonilo za kraj, roditelji će kupiti preko škole, na rate, preskupe udžbenike. Većina nastavnika od te trgovine nema ništa, ali mreža korupcije bačena je i preko prosvete, trujući samu srž odnosa nastavnik – učenik. Opravdano nezadovoljstvo roditelja neopravdano se izliva na nastavnike. Pa ko preživi, pa ko izdrži. Prosveta ostaje da čeka neka nova proleća i vasksnuća…
Dušanka Milosavljević
RO za obrazovanje Srbija centra
