Ono što je Šapić, tokom predizborne kampanje, najavljivao da će da uradi u Beogradu ne može da se svrsta ni u politiku, ni u planiranje razvoja grada. Ispaljivanje predizbornih obećanja bez ikakvog plana i smisla, bez obaziranja na stvarne potrebe stanovnika, na prvi pogled, imalo je za cilj samo da se ispuni predizborni program. Ipak, kada se malo bolje „pročita“ Šapićeva kampanja smisao postoji – potrebno je nastaviti sa oduzimanjem preostalog zemljišta i staviti ga u svrhu izgradnje kvadrata sumnjivog porekla, zaokružiti privatni projekat Beograd na vodi rušenjem Starog mosta, Sajma, Generalštaba, metroa koji je predviđen da vozi od livade do livade, ali i obezbediti sigurnu „zaleđinu“ za izložbu EXPO 2027, kao najveću pljačku državnog novca i resursa kroz nekontrolisane javne nabavke bez procedure.
Međutim, ono što je poručio Beograđanima, odbornicima i srpskoj javnosti, u danu kada je po drugi put, posle lažnih izbora, izabran za gradonačelnika neoprostivo je ponižavanje i vređanje dostojanstva. Umesto programa rada, njegova poruka svela se na kukanje kako mu niko ne priznaje dosadašnje zasluge i poruku da mu, valjda, niko ništa ne može, jer „ili ima sreće, ili dobro baje, ili dobro hipnotiše“. Šta god da je u pitanju, Beograd će prvi put u novijoj istoriji dobiti budžet bez bilo kakve javne rasprave, makar ona bila i formalna.
Prvi put niko sem vrha SNS režima neće znati po kojim kriterijumima zajedničkog interesa će trošiti novac svih građana Beograda, po kojem Planu razvoja Beograda je to opredeljeno, a ni Generalni urbanistički plan nije na vidiku. Prvi put autokratski režim otvoreno je priznao da ga ne zanima ni privid od vladavine prava, poštovanja procedura i interesa naroda. Javnosti je ponuđena priča o srpskom gradonačelniku i srpskoj i beogradskoj zastavi koje će da se viju sa zgrade Starog dvora. Kao da je do sada bilo drugačije.
Boško Šindić
poverenik Srbija centra za Beograd
