– Prva školska nedelja u Srbiji počela je naplatom više od 5000 kazni u zonama škole, zbog brze i nasilničke vožnje. Dakle, deca još nisu ušla u školu, a već su bila meta bahatih vozača. Bezbednost deteta u Srbiji upitna je onog momenta kada napusti kuću. S obzirom na vreme u kojem živimo, primetna je agresija dece svih uzrasta u školskom prostoru u kojem provode najviše vremena. Počev od guranja na stepeništu, otvorenih tuča i čarki, do ulaska u učionicu u kojem često niko, nikom ne može da garantuje niti mir, niti bezbednost. Pravilnici o zlostavljanju i druga akta škole postoje, ali su spori, teški, protokolarno inertni i često se desi da nasilnik završi i razred i školu, a da ustanova ni na koji način nije stigla da ga sankcioniše. Nebavljenje atmosferom u školama, dovelo je do toga da su nastavnici postali glineni golubovi i učenicima i roditeljima. Tuku ih, prebijaju, izmiču ili bacaju stolice, nekad i stolove na njih, a oni „klečeći“ i zaboravljajući osnovne vrednosti svoje profesije, čekaju dogovor razjedinjenih sindikata i poboljšanje krivičnih zakonika, kako bi im Ministarstvo ili institucije vratile dostojanstvo – naglasila je dr Tatjana Marković – Topalović, potpredsednica Srbija centra, predsednica RO za obrazovanje i narodna poslanica i dodala da Srbija centar predlaže „Model bezbednih škola“, kao jedno od rešenja koje bi Srbija mogla da primeni.
-Posle ozbiljnih anketa, više od 90 procenata roditelja i zaposlenih u obrazovanju izjasnili su se da bezbednost u državi poistovećuju sa bezbednošću u školama. Dakle, bezbedna država jednako je bezbedna škola. Jedno od rešenja koje postoji kao ideja i model u evropskom prosvetnom istraživanju je i „Model bezbednih škola“, koji bi Srbija mogla da razvija u svom formatu. Ovaj model bi u sebi uključio sekciju za procenu bezbednosti škola, uz različite službe za procenu bezbedonosnih rizika i pretnji. Ovako ustanovljen model imao bi značajan kapacitet u sprečavanju ugrožavanja škola i prepoznavanju različitih vidova nasilja. Model bezbedne škole u Srbiji posle ozbiljne analitičke studije o bezbedonosnim osobinama školskog sistema Srbije uključio bi lične karakteristike učenika i zaposlenih u ustanovi, fizičko i društveno okruženje u školi, kao i nivo školske bezbednosti i negovanje kulture istog – objasnila je dr Tatjana Marković – Topalović.
Više od 90 procenata roditelja i zaposlenih u obrazovanju izjasnili su se da bezbednost u državi poistovećuju sa bezbednošću u školama
Model bezbedne škole uključio bi lične karakteristike učenika i zaposlenih u ustanovi, fizičko i društveno okruženje u školi, kao i nivo školske bezbednosti.
